Pregovori države, banaka i građana zaduženih u švajcarskim francima počeli u Beogradu. Treba da se razjasni kako će 16.000 porodica rešiti problem
Prvi put za pregovaračkim stolom,u četvrtaksu se, iza zatvorenih vrata, oči u oči sučelili bankari i zaduženi u "švajcarcima". A strasti su "stišavali" predstavnici Vlade i Narodne banke Srbije. Od rezultata ovih pregovora zavisi sudbina više od 16.000 porodica koje se nadaju da će se za tim stolom naći najbolji model za rešenje njihove decenijske muke. Svi očekuju da se razjasni da li će svaki pojedinačni dužnik morati na sud, ili će banke pre toga ipak ući u pregovore sa svojim klijentima. Biće poznato i da li će se dug vezivati za evro ili će biti čisto dinarski...
Konačno rešavanje problema dugova ovih građana na dnevni red je došlo posle sedam dana neprekidnog protesta i, na kraju, donetog stava Vrhovnog kasacionog suda kojim se vezivanje zajmova za franak smatra - nevažećim. Usvojena je i privremena mera koja je najvažnija za dužnike kojima izvršitelji već kucaju na vrata - nema izvršenja dok traje sudski spor.U Udruženju CHF smatraju da je znatan deo posla - urađen. Uz zaštitu domova dužnika, važna je ništavost indeksacije u francima, koja će imati svoje posledice. Problem je, međutim, kako te posledice tumači sud, kako dužnici, a kako banke. Vrhovni kasacioni sud priznaje samo indeksaciju kredita u evrima i preporučuje konvertovanje ovih zajmova u evro, pod uslovima koji su važili za dužnike sa zajmom u evrima na dan podizanja kredita.
Zaduženi okupljeni oko Udruženja CHF, s druge strane, smatraju da ništavošću indeksacije u francima ovi krediti postaju čisto dinarski. A, banke, pak, potencirajući značaj pravne sigurnosti traže od Vrhovnog kasacionog suda da "jasno precizira na kojim se zakonskim propisima zasnivaju stavovi izneti u mišljenju".
Četvoro predstavnika zaduženih, ispred Udruženja CHf - dva advokata i dvoje ekonomista,u četvrtak su razgovarali sa predstavnicima osam banaka, koje imaju najveći broj ovih kredita.
Poznato je da su najviše kredita vezanih za franak u Srbiji pre više od decenije odobravale grčke banke. U vrhu su, po broju kredita prema nezvaničnim bankarskim podacima - Eurobanka, potom Pireus banka, da bi na trećem mestu bila nekadašnja Hipo Alpe-Adrija banka, odnosno sadašnja Adiko banka.
Poslednji dostupni podaci Kreditnog biroa pri Udruženju banaka Srbije, iz prošle godine, pokazuju da je najviše stambenih zajmova vezanih za franak, čak 62 odsto od ukupnog broja, uzeto u vrednosti od jednog do dva miliona dinara. To znači da je reč o nekretninama vrednim ispod 50.000 evra. Takvih je gotovo 11.000 kredita.
Ostavi komentar