Postoji nekoliko načina da se reši problem nenaplativih kredita, a jedan od najefikasnijih je da loše zajmove banke prodaju specijalizovanim firmama.Osim navedenog, sagovornici Tanjuga bi ovaj problem rešavali i aktiviranjem mehanizma dobrovoljnog vansudskog restrukturiranja kredita koji podrazumeva se da dužnici i banke dogovore kako da reše problem.
Ovi predlozi ne isključuju aktivnost države na rešavanju problema, jer naprotiv, ekonomisti upozoravaju da i Narodna banka Srbije i Ministarstvo finansija moraju što pre da se uključe u ovaj proces.
O hitnosti pronalaska rešenja najbolje govori podatak da svaka treća firma u Srbiji kasni u otplati kredita duže od 60 dana.
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić nedavno je izjavio da je udeo loših zajmova (Non performing loans - NPL) preduzeća 28,2 odsto, što je kako je rekao, jedan od najvećih u Evropi, dok taj udeo kod zajmova građana iznosi 9,1 odsto.
Ekspert Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Piter Senfi u izjavi Tanjugu ističe da je čišćenje portfolija od loših kredita hitno potrebno, jer NPL-ovi obeshrabruju dalje kreditiranje privrede. Šanse za uspešan ishod bi, kako kaže, mogao da poveća koordiniran pristup države i banaka.
U NBS za Tanjug kažu da i po važećim propisima banke mogu da ustupaju svoja potraživanja od pravnih lica, preduzetnika i poljoprivrednika, dok je potraživanje od fizičkog lica moguće ustupiti samo drugoj banci.
Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Goran Pitić, upitan kako će specijalizovane institucije da naplate ono što banke ne mogu, odgovara da to treba prepustiti njima. - Ako imaju interesa, a pokazalo se u drugim zemlljama da ga imaju na razlici u margini onoga što su banke rezervisale i onoga gde oni žele da ostvare profit - kaže on.
Najisplativije i najbrže za naplatu bi bilo da banka-poverilac uzme u dužničko ropstvo ženu i decu dužnika i proda ih.
Oprobano rešenje - funkcioniše nekoliko hiljada godina.
Da li iko u Srbiji razmišlja o propisima i zakonima koji nedostaju: lični bankrot fizičkog lica (ima Nemačka, SAD, Hrvatska...)
izuzeće od plenidbe jedinog stana u kome stanuje dužnik sa porodicom (Španija) - uslov da nema druge nekretnine u vlasništvu
zaštita od plenidbe dela ličnog dohotka koji pokriva nephodne životne troškove dužnika (Nemačka)
zaštita od plenidbe sredstava za obavljanje zanimanja (Austrija)
Na kraju, političko pitanje za NBS i vkadu - zašto banke moraju da ostvare profit, ako njihovi klijenti ne zaradjuju?
Zasto neko ima potrebu da stavlja ruku u tudji dzep, a zatim nece da vrati to sto je pozajmio. Samim cinom uzimanja kretita pristaje se na rizik da taj krediti nece moci biti vracen. U toj situaciji jedino sto treba zastititi je osnovni minimum za prezivljavanje duznika. A banke koje su tako dobro poslovale da imaju preko trecine nenaplativih kredita treba da propadnu. Niko ih nije terao da pumpaju mehur od sapunice. Ipak, na kraju se sve svali na teret cele zajednice. Klasika, profit privatan, gubitak zajednicki.