Optimistične vesti iz Bugarske, gde počinje izgradnja gasovodne mreže od Turske do Srbije. Sve izvesnije da će naš region dobiti rezervni pravac snabdevanja gasom
Izgradnja gasovoda od Turske do Srbije preko teritorije Bugarske počinjeu četvrtak 19. septembra. Ovom odlukom Sofije prekinuta je agonija da li će Balkan dobiti rezervni pravac snabdevanja gasom. Upravo zato što će povezati čitav region, ovaj gasovod je kao nastavak "Turskog toka" kršten novim imenom "Balkanski tok". Do Nove godine njime bi na granicu sa Srbijom trebalo da stigne ruski gas, a do tada bi prema planovima i srpska mreža trebalo da bude završena.
Bugarski operater "Bulgartransgaz" i saudijsko-italijanski konzorcijum "Arkad" potpisali suu sredusporazum o investicionom projektu, isporuci materijala za izgradnju bugarskog kraka gasovoda "Balkanski tok". Premijer Bugarske Bojko Borisov rekao je da izgradnja gasovodnog kraka počinje.
Rokovi Ministar industrije i trgovine Rusije Denis Manturov, koji jeu sreduu Vladi Bugarske prisustvovao potpisivalju sporazuma o izgradnji "Balkanskog toka", izrazio je nadu da će krak početi sa radom u januaru 2020. godine. Ova investicija u Bugarskoj vredna je 1,102 milijarde evra. Rok za početak eksploatacije gasovoda je 615 dana, dok bi u prvih 250 dana trebalo da bude izgrađena magistralna infrastruktura. |
- Devedeset odsto cevi se već nalazi u Bugarskoj. Oni će početi da ih prebacuju na deonicu i mi ćemo početi sa izgradnjom - izjavio je Borisov. - "Južni tok" je obustavljen zbog korupcije. Procedura je sada u potpunosti transparentna.
Srpski stručnjaci za energetiku kažu da ohrabruje to što je za razliku od "Južnog toka" sada gasna mreža stigla do granica EU, kao i da Bugarska sada gradi uz sve neophodne dozvole EU.
- Bugarska ima "zeleno svetlo" i kod Trećeg energetskog paketa, koji je bio problem kod "Južnog toka" - kaže Goran Radosavljević, iz Nacionalnog naftnog komiteta Srbije. - Evropske kompanije zakupile su oko 50 odsto kapaciteta novog gasovoda. Inače, sa svih strana su pritisci da se u Evropi ne grade gasovodi. Tako će Moskva biti stavljena pred svršen čin kada dođe do razgovora sa Kijevom oko nastavka saradnje i distribucije gasa Evropi preko Ukrajine.
Prema rečima Mitra Kovača, direktora Evroazijskog bezbednosnog foruma, energetska bezbednost Evrope poslednjih decenija sve je ugroženija zbog interesa velikih sila.
- Bugarska je sada, međutim, uvidela da je lično pogođena - ističe Kovač. - I upravo zbog svojih potreba biće odgovornija u realizaciji izgradnje ovog gasovoda. Tu je razlika u odnosu na prethodni projekat kada je Sofija odugovlačila pod pritiskom Amerike. Takvim uticajima SAD se usporava rast Evrope, ali i suzbijaju novčane transakcije prema Rusiji i time slabi njihova privreda.
Ostavi komentar