Srbija će, nezavisno od ishoda aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), na srednji rok i dalje imati probleme sa visokom zaduženošću, izjavio je danas ekonomista Stojan Stamenković.
Glavni razlog za to je činjenica da će, bez obzira na efekat mera štednje, nivo javnog duga ostati opasno visok, rekao je Stamenković na predstavljanju najnovijeg broja časopisa "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT).
MMF upozorava na visoke rizike profila javnog duga koji mogu biti aktivirani događajima iz okruženja, a reč je o visokoj osetljivosti strukture javnog duga na promene kursa nacionalne u odnosu na dominantne valute denominacije srpskih obveznica (evro i američki dolar), podsetio je Stamenković.
"Drugi važan izvor rizika refinansiranja javnog duga jeste visoka zavisnost od inostranih izvora finansiranja", dodao je Stamenković.
Stamenković je napomenuo da će smanjivanje javnog duga, po oceni MMF, u celom periodu biti izloženo i rizicima koji imaju poreklo u domaćoj ekonomiji, od kojih je najznačajniji rizik kamatnog šoka.
Taj ekonomista smatra da je nedavno sklapanje trogodišnjeg aranžmana sa MMF-om dobro, ali da ćemo moći da budemo zadovoljni tek kada dobijemo pozitivne ocene posle predviđenih tromesečnih kontrola.
Stamenković je imao zamerku na to što je sadržaj aranžmana ostao nepoznat srpskoj javnosti dok ga nije usvojio Bord direktora MMF-a, nego se, prema njegovim rečima, i posle toga, puštaju informacije "na kašičicu, kap po kap".
"U vezi s tim spontano se postavlja pitanje o tome šta su u aranžmanu oštri zahtevi koje je nametnuo Fond, a koje je 'neprijatne mere' stavila naša strana da bi ih u javnosti 'pokrila aranžmanom", istakao je Stamenković.
On je podsetio da su aranžmanom definisana tri stuba - ozdravljenje javnih finansija, povećanje stabilnosti i otpornosti finansijskog sektora i implementacija sveobuhvatnih strukturnih reformi.
Stamenković je zaključio da Srbija, kao i slične male i siromašne zemlje, nema veliki manevarski prostor, i jedino na šta može produktivno delovati jeste smanjivanje verovatnoće pojave krize javnog duga, što je istovremeno i glavni argument u korist politike štednje.
Ostavi komentar