Cene nafte su u padu šesti dan uzastopno u trgovanju u Aziji, prateći rasprodaju akcija na berzama i u očekivanju rasta proizvodnje "crnog zlata", uz već prisutan osećaj teskobe zbog stanja globalne privrede i manjeg pada američkih zaliha nego što je predviđano.
Američko Ministarsvo za energetiku saopštilo je sinoć da su komercijalne zalihe sirove nafte pale za 900.000 barela u nedelji do 10. juna, daleko ispod 2,33 miliona barela koliko su predviđali analitičari u anketi agencije "Blumberg", a podaci iz SAD sugerišu na slabljenje tražnje u vodećem svetskom potrošaču ove sirovine, prenosi agencija AFP.
Saopštenje o američkim zalihama je gurnulo cene nafte u današnjem trgovanju u Aziji nizbrdo, pri čemu je američka "laka" nafta WTI pala 46 centi (0,96 odsto) na 47,55 dolara za barel, dok je severnomorska nafta "brent" oslabila za 34 centa (0,69 odsto) na 48,63 dolara.
Nakon što su se cene nafte gotovo udvostručile od februara do prošle nedelje, nafta WTI je pala osam odsto sa najvišeg nivoa u 11 meseci, a "brent" je oslabio više od šest procenata u odnosu na osmomesečni maksimum od pre nedelju dana.
Strahovanja u pogledu ponude su se pojačala, budući da će se kanadska proizvodnja verovatno normalizovati pošto se požar koji je pogodio njen naftni region smirio, dok nigerijski pobunjenici, koji izvode napade na naftnu infrastukturu u toj zemlji, razmatraju mirovne pregovore s vladom.
"Mi i dalje, kada je razmišljate o tome, imamo višak ponude, jer zaista je samo reč o poremećajima koji su učinili da izgleda kao da višak nestaje", kaže analitičar u kompaniji Fet Provets iz Sidneja, Dejvid Lenoks, za "Blumberg news".
"Tržište sada počinje da pokazuje da, nakon što su poremećaji iza nas, višak će se ponovno pojaviti i oporavak cena koji smo imali će ispariti", dodao je on.
Pritisak na strani prodaje su "potpalila" previranja na tržištima akcija, pošto su trgovci u sve većem strahu da će Britanija glasati sledeće nedelje za izlazak iz Evropske unije, što, kako mnogi upozoravaju, može gurnuti svet u još jednu krizu.
Predsednica američkih Federalnih rezervi Dženet Jelen sinoć je upozorila na moguće posledice glasanja za Bregzit, zbog čega je centralna banka SAD-a spustila svoju projekciju ekonomskog rasta i kamatnih stopa za narednih nekoliko godina.
Odluka Banke Japana da ostane pri svojoj monetarnoj politici, uprkos slaboj privredi, takođe je doprinela atmosferi neizvesnosti, smatra analitičarka kompanije CMC Markets, Margaret Jang, prenosi francuska agencija.
Ostavi komentar