Kada krenu u inostranstvo na godišnji odmor ili samo u šoping, građani Srbije mogu izneti iz zemlje u gotovini 10.000 evra. Drama može nastati na granici kada, nakon kontrole, krene carinjenje robe.
Roba kupljena u inostranstvu iz prtljaga građana podleže carini samo ako je njena vrednost veća od 100 evra. Do te sume se ne plaćaju dažbine ako je namenjeno za ličnu upotrebu.
U slučaju da roba nije za trgovinu, turista će platiti carinu po opštoj tarifi od deset odsto, plus porez na dodatu vrednost po stopi od 20 procenata za većinu robe koja u koferima stiže s odmora. Tu spadaju garderoba, obuća, knjige, računari i dodatna oprema za njih te tehnička roba namenjena upotrebi u domaćinstvu, a ne daljoj trgovini ili proizvodnji.
Hoće li pomenute dažbine platiti ili ne zavisi od toga šta će na pitanje carinika - „Imate li nešto da prijavite?” odgovoriti „da” ili „ne”. Znamo već da pojedini prođu tek tako. U slučaju kada je carinska kontorla obimnija i carinik pronađe robu čija vrednost ulazi u carinsku tarifu, plaćanje pomenutih dažbina je neminovno.
Ukoliko turista kod sebe ima račun, i to važeći, s podacima, i ta cena će se uzimati kao relevantna za carinjenje. Ukoliko je pak bez računa, carinik će je odrediti na osnovu slične robe, shodno Carinskom zakonu i drugim propisima, pa će se na to dodati svi već pomenuti troškovi. Drugim rečima, nemojte pokušavati da ubedite nikoga da računar košta 15 evra i slično.
Mnogima će, kada se vraćaju kući, biti naporno da nose to što su kupili pa će sami sebi ili prijateljima i rođacima poslati robu poštom. U tom slučaju imaće dodatni trošak. Recimo, ako je neko kupio patike, mobilni telefon ili nešto slično u vrednosti od sto evra, na granici plaća 10 plus 20 odsto.
U slučaju da pošiljka stiže poštom, u osnovicu za obračun carinske tarife od 10 odsto plus PDV od 20 ulazi i poštarina. Odnonso, umesto 130 evra, platiće sve troškove 135,2.
Građani koji putuju u inostranstvo treba da znaju da u velikom broju zemalja imaju pravo na povraćaj poreza na kupljenu robu. Među njima su i Mađarska i Grčka, koje spadaju u veoma popularne destinacije. Kod severnih suseda pre prelaska granice treba pokazati pasoš, popuniti formular koji će carinik s mađarske strane overiti. Prilikom sledećeg boravka novac se dobija nazad na za to određenim mestima.
Turisti ne moraju da strahuju da će im država povećavati carine, čak i kada bi situacija u državnoj kasi bila takva da bi to bilo poželjno. Razlog za to je naš put ka Evropskoj uniji.
Srbija na putu ka Uniji treba svoje propise da harmonizuje s tamošnjim. To se, naravno, odnosi i na carinu. Zato iskakanja neće biti.
Što se tiče robe koja se može unositi u Srbiju, i mi smo, kao i druge zemlje, osetljivi na akciznu i luksuznu robu. Može se uneti 200 komada cigareta, litar alkoholnog pića i jedan parfem. U Srbiju se mogu unositi i žive životinje i oružje, ali ali je tu tretman poseban.
Ostavi komentar