EUR 117,56 USD 108,86 CHF 110,67

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 21.02.20. :: 117.5714 rsd

Tekst objavljen: 18.12.2019 12:25        


Proces prodaje Komercijalne banke privodi se kraju nakon što su prekjuče otvorene obavezujuće ponude za najveću državnu banku

"Ako država ne ume da upravlja Komercijalnom - treba da je proda"

Prema nezvaničnim informacijama u igri su ostale tri banke, domaća AIK, slovenačka NLB i austrijska Rajfajzen banka među kojima će se tražiti novi vlasnik Komercijalne banke, osim ukoliko se vlasti ne predomisle i ne odustanu od privatizacije.

Naime, finansijska javnost je shvatila nedavnu izjavu guvernera Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković da je „Srbija sposobna da upravlja Komercijalnom bankom“ kao signal da je država spremna da zadrži banku kao državnu.

Zanimljiva je i njena izjava da „od trenutka kada je država postala vlasnik 83 odsto njenih akcija, a desilo se to nedavno isplatom međunarodnih finansijskih institucija, stekli su se uslovi da država pokaže koliko je odgovoran vlasnik“, time možda i sugerišući da će država bolje upravljati bankom bez predstavnika EBRD-a i IFC-a u Upravnom odboru banke.

Juče, dan nakon otvaranja ponuda, cena akcija Komercijalne banke je pala sa 3.169 na 2.989 dinara doduše pri manjem prometu. Nenad Gujaničić iz Momentum sekjuritiza ističe da je suviše mali promet da bi se to moglo smatrati referentnom cenom.

„Kako se približavao rok za otvaranje ponuda tako je rasla i neizvesnost i to se najviše videlo po smanjenju tražnje za akcijama Komercijalne banke. I dosadašnji rast cene ove godine je posledica očekivanja da će banka biti privatizovana. U skladu sa tim, ukoliko se odustane od privatizacije to će značiti pad cene akcija i to bi bio najgori scenario za male akcionare“, objašnjava Gujaničić.

S druge strane, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Đorđe Đukić smatra da bi država trebalo da zadrži vlasništvo u banci iz nekoliko razloga. Pre svega zato što je banka na kraju trećeg kvartala 2019. uspešno poslovala i ostvarila prinos na akcijski kapital 13,7 odsto, a prinos na aktivu 2,3 odsto, što je znatno iznad proseka za ceo sektor.

„Sa prodajom Komercijalne banke, strane banke će učestvovati sa preko 85 odsto u aktivi bankarskog sektora Srbije i to po sebi čini privredu Srbije znatno više ranjivom na šokove tokom nove svetske ekonomske krize čije izbijanje je verovatno u bliskoj budućnosti zbog prisustva brojnih rizika proisteklih iz fundamentalnih ekonomskih faktora. Polazeći od nacionalnih interesa, vlada i centralna banka ne bi smele da prepuste strancima uspešnu, sistemski važnu banku koja ima najveću deviznu štednju građana, ogroman broj ekspozitura koje čine lako dostupnim širok spektar bankarskih proizvoda i usluga građanima.

Ukoliko to učine, lišiće Srbiju jednog od odbrambenih mehanizama od budućih ekonomskih šokova uzrokovanih rastućim geopolitičkim poremećajima u svetu i od nove svetske ekonomske krize“, smatra Đukić.

Međutim, uz to on napominje da država mora da imenuje visoko profesionalan menadžment „sa fiksnim platama i šemom bonusa kao u najuspešnijim privatnim bankama, što bi predstavljalo garant uspešnog poslovanja banke na dugi rok. Profit Komercijalne banke bi ostao u zemlji, a država prisvajala dividendu“, zaključuje on.

Ni Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i nekadašnji guverner NBS, nema ništa protiv da država ima banku, bilo komercijalnu bilo razvojnu, ali ima i ogradu.

„Dok država ne postigne snagu i sposobnost da odgovorno upravlja pravnim licima i kada država nije u stanju da zaštiti imovinu preduzeća u državnoj svojini, nema potrebe odlagati privatizaciju“, kaže Šoškić i napominje da sa izlaskom institucionalnih stranih investitora raste rizik od neodgovornog upravljanja bankom.Već prilikom dostavljanja neobaveznih ponuda bilo je jasno da su tri regionalna igrača najozbiljniji kandidati za Komercijalnu banku koja je treća po veličini na tržištu sa učešćem od 10,5 odsto, najvećom deviznom štednjom građana na tržištu i velikom mrežom poslovnica, a doduše i velikim brojem zaposlenih.

Najveću neobaveznu ponudu za državni paket akcija u septembru dala je NLB banka u visini od 450 miliona evra, AIK banka je izašla sa 430, a Rajfajzen sa 390 miliona evra. Kako Danas nezvanično saznaje najbolju obavezujuću ponudu ovog puta dala je AIK banka Miodraga Kostića.

Međutim, kako se navodi u saopštenju Ministarstva finansija ostaje da Ministarstvo uz asistenciju finansijskog savetnika uradi analizu i ocenu obavezujućih ponuda radi rangiranja istih.Kostićeva AIK banka je početkom godine kupila malu slovenačku Gorenjsku banku za oko 100 miliona evra, a slovenački mediji špekulišu da je preko tri kiparske firme na putu da preuzme i imovinu firme „Heta Asset Resolution“ što je ostatak nekadašnje Hipo banke u Sloveniji i to za oko 220 miliona evra.

Međutim, još je zanimljiviji Kostićev neuspeli pokušaj da privatizuje treću po veličini slovenačku A banku.

Naime, prema izveštajima slovenačkih medija u martu ove godine saopšteno je da je najbolju ponudu za A banku dala AIK banka i to u visini 450 miliona evra. Međutim, nakon tri meseca objavljeno je da banka prodata Apolo fondu koji je već bio vlasnik NKBM, druge banke po veličini u Sloveniji i to za 444 miliona evra.Sada su se uloge promenile pa se u ulozi kupca nalazi slovenačka NLB banka, a prodavca država Srbija, a ostaje da se vidi da li će ovaj Kostićev neuspeh u Sloveniji imati uticaj na donošenje odluke u vezi Komercijalne.

Osim toga, zanimljivo je i da je pored Slovenije sa 25 odsto, jedan od većih akcionara NLB banke EBRD sa 7,125 odsto.U slučaju kupovine Komercijalne, EBRD bi se vratio u srpsku banku i to daleko jeftinije nego što je pre samo nekoliko nedelja iz nje izašao. Opet s druge strane, juče su vlade Srbije i Slovenije održale zajedničku sednicu u Novom Sadu, a nije teško zamisliti da je jedna od važnijih tema na marginama bila upravo i Komercijalna banka.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
prodaja kombanke prodaja komercijalne banke Dejan Šoškić Nenad Gujaničić momentum

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana