Saga o Karlovačkoj banci je dobila novi zaplet - deoničar banke nevoljno će postati i Zagrebačka nadbiskupija, kao i još desetak građana i kompanija čijih je 31,3 miliona kuna hibridnih depozita u banci pretvoreno u vlasničke udele.
Karlovačkoj banci je istekao rok od tri meseca koliko je smela biti ispod minimalne granice kapitala, a budući da se deoničari nisu usaglasili i uplatili novac, ceh će platiti vlasnici "hibridnog kapitala", pišu hrvatski mediji.
Nakon prisilne dokapitalizacije Crkva će postati manjinski deoničar banke, a tačan udeo biće poznat 18. oktobra kada transakcija bude zvanično zavedene.
- Da bi se smatrao hibridnim depozitom i time uračunavao u kapital banke, novac mora imati karakteristike dugoročnosti i stabilnosti. To znači da je ugovoren na najmanje šest godina. Deponenti za to dobivaju povlašćenu kamatu, daleko višu od bilo kakve na tržištu, a ona se na domaćem tržištu kreće u rasponu od šest do čak 11 posto - kaže upućeni izvor blizak regulatoru.
Visoka kamata ima svoju cenu, a to je da povlašćene štediše ne mogu da povuku depozit, kao i da u međuvremenu mogu postati deoničari - ne svojom voljom.
Ostavi komentar