Vaučeri za sezonce - rešenje za 100.000 radnika

Srbija bi, uvođenjem sistema vaučera za sezonske radnike u poljoprivredi, u kratkom roku mogla da iz sive u legalnu zonu prevede i do 100.000 sezonaca, poručili su danas iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED). 

NALED ukazuje da sistem vaučera u Hrvatskoj uspešno funkcioniše već četiri godine i apeluje na novu Vladu da zakon o sezonskom zapošljavanju bude prioritetan i usvojen već tokom jeseni.

Od 2012, u Hrvatskoj je prodato 156.000 knjižica, što, smatraju u NALED-u, nagoveštava koliko je sezonskih radnika ušlo u novi sistem, dok je samo prošle godine iskorišćeno je 469.672 vaučera, odnosno u proseku gotovo 1.300 dnevno, a kupila su ih 2.324 preduzeća.

Pozitivna strana hrvatskog modela jeste to što, navode iz NALED-a, pored plaćenih doprinosa i poreza, sistem vaučera sezoncu obezbeđuje minimalnu garantovanu dnevnicu čija se visina usklađuje svake godine i iznosi nešto manje od 10 evra.

Prednost hrvatskog rešenja je i to što porez od 25 odsto koji poslodavac na kraju meseca plati za svakog radnika, država vraća sezoncu i tako mu dodatno uvećava prihode.

Potpredsednik Upravnog odbora NALED-a Branislav Nedimović rekao je da propisi u Srbiji ne uvažavaju specifičnosti sezonskih poslova, pa se tako od poslodavaca očekuje da prolaze kroz proceduru prijavljivanja stotina radnika najčešće na periode od po mesec dana, iako se zbog vremenskih uslova i drugih nepredviđenih okolnosti ne zna da li će i koliko ti radnici raditi.

"Iz tih razloga, 60 odsto zaposlenih u poljoprivredi radi na crno, a sistem vaučera bi drastično pojednostavio proceduru", rekao je Nedimović.

Pojasnio je da je dovoljno da radnik pribavi knjižicu u koju će poslodavac na početku svakog radnog dana zalepiti vaučer koji je kupio od države i time unapred platio doprinose, a sezonac na kraju godine tu knjižicu nosi u penzijski fond da mu se upiše staž.

Radna grupa Vlade Srbije za izradu zakona o sezonskom zapošljavanju ministarstava rada, poljoprivrede i državne uprave, Poreske uprave, GIZ-a i drugih institucija, ima priliku da hrvatski model prilagodi specifičnostima u Srbiji, preciznije reši pojedina pitanja koja nisu regulisana u Hrvatskoj, poput pokrivanja putnih troškova.

Radna grupa treba i da razmotri zahteve privrede koja predlaže da sezonski rad traje duže od 90 dana i da se dozvoli stalno zaposlenima da po potrebi rade kao sezonci zbog manjka raspoloživih radnika, kao i da unapredi ovaj model uvođenjem elektronskih vaučera, zaključuju iz NALED-a.