Radni odnos na određeno vreme je opšti trend u Evropi

Velika nezaposlenost, nedostatak radnih mesta, nesigurnost da će se posao ako se i ima i zadržati – slika je svakodnevice Srbije.

U situaciji kada je radno mesto mnogo lakše izgubiti nego ga naći, eventualna promena radnog zakonodavstva koja bi mogla dovesti do ukidanja rada na neodređeno vreme stvara veliki pritisak kod građana Srbije.

Taj vid zapošljavanja mnogo je češći u našoj zemlji – više od milion zaposlenih ima taj status –ali treba reći da je zapošljavanje na neodređeno vreme gotovo nepoznato u zemljama Evropske unije i da je rad na određeno vreme trend u svetu.

Ipak, u Ministarstvu rada tvrde da se za sada ne razmišlja o takvoj mogućnosti, odnosno preuzimanju takvih trendova iz EU, i da to niko ne traži – ni socijalni partneri, ni iz EU. Takođe, iz tog ministarstva ističu i da, u okviru izmena Zakona o radu, na kojima se sada radi, nije planirano ukidanje kolektivnih ugovora i rada na neodeređeno vreme.

To potvrđuje i predsednica Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata Srbije Ranka Savić, koja ukazuje na to da se o izmenama i dopunama Zakona o radu razgovara već šest meseci, da u razgovorima učestvuje i ASNS, te da se izmene odnose na status zaposlenih koji do radnog mesta dolaze putem agencija za zapošljavanje, što se popularno zove rad na lizing.

"Prilikom donošenja sadašnjeg Zakona o radu, status radnika koji se zapošljavaju putem agencija za zapošljavanje, a zbog protivljenja sindikata, zapravo upošte nije rešen", kaže Ranka Savić.
– I dalje sam na istom stanovištu kao i tada – da je to bilo pogrešno jer njihov položaj nije zakonski regulisan, i to je potrebno promeniti.

Što se tiče eventualnog ukidanja rada na neodređeno vreme, ukazuje Ranka Savić, za sada to nije tema o kojoj se u Srbiji razgovara, ali je veoma aktuelno u Bosni i Hercegovini, gde se trenutno menja radno zakonodavstvo.

"Zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme je opšti trend u Evropi, i prava je retkost da se neko zaposli na nedoređeno vreme. Iako se o tome kod nas još ne razgovara, sigurno je da će se taj trend preliti i na našu zemlju, odnosno pitanje je vremena kada će i to doći na red, kao opšti trend i želja da se odgovori na sve zahteve poslodavaca. Da je tako, potvrđuje i to što u Srbiji privatni poslodavci radnike, po pravilu, zapošljavju na određeno vreme", kaže Ranka Savić.

Prema njenim rečima, zapošljavanje na određeno vreme za radnike znači dalje pogoršavanje položaja i novu nesigurnost, mada, kako ističe, ni rad na neodređeno vreme, po novom Zakonu o radu, ne daje veliku sigurnost radniku da neće ostati bez posla. Ipak, zaposlenje na neodređeno ima velike pogodnosti u odnosu na ono koje se zasniva na određeni vremenski rok jer je prilikom zapošljavanja na određeno vreme radnik u stalnom strahu da će ostati bez posla i u potpunosti zavisi od poslodovaca.

Ona kaže i da se radni odnos na određeno vreme može primeniti u svim oblastima rada i za sve stepene obrazovanja – od najvišeg do najnižeg. To je, ukazuje naša sagovornica, ustaljena procedura u EU te je uobičajeno da se sklopi ugovor s, recimo, lekarom, ili arhitektom na dve godine, a potom se on produžava ili ne, u zavisnosti od potrebe.

"Po važećem zakonu, kod nas se rad na određeno vreme može zasnovati najduže dve godine. Međutim, to u praksi može značiti i mnogo duže – da se zaposlenom da otkaz pa odmah ponovo zaposli, na isti rok, ili neki drugi", kaže Ranka Savić.