U jednom trenutku o regionalnom razvoju u državi brinulo čak pet institucija.
Koliko se ponekad slepo držimo evropskih pravila svedoči Zakon o pomorskoj plovidbi, koji smo usvojili 2011. godine, iako Srbija nema more ni pomorsku flotu. Alibi je bio da novi propis o pomorskoj plovidbi donosimo jer to traži EU, kao i da naša zemlja ima više od 5.000 pomoraca koji rade na stranim brodovima.
U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nisu ni potvrdili ni demantovali da li su pomenuti zakon sproveli u život. Juče su samo pojasnili da države članice EU imaju obavezu da obezbede odgovarajuće administrativne kapacitete za sprovođenje svojih obaveza kao „država zastava” što obavezuje i Srbiju. To je posebno ukazano tokom bilateralnog skrininga o poglavlju 14.
Zakonodavac je, prema pisanju medija, predložio i osnivanje nezavisnog tela koje će ispitivati pomorske nesreća. Ono, ipak, nikada nije osnovano, a u resornom ministarstvu navode da ova obaveza ne podrazumeva osnivanje nikakve posebne agencije, već zapošljavanje ljudi odgovarajućih stručnih znanja za kontrolu tehničke ispravnosti pomorskih brodova i inspekcijski nadzor?
Na iznenađenje mnogih Srbija od 2013. godine ima i Agenciju za upravljanje lukama. U ministarstvu to pravdaju činjenicom da takve agencije imaju sve zemlje sa razvijenim vodnim saobraćajem. Oni kažu da sve članice EU imaju ili jedno nacionalno lučko regulatorno telo (Španija i Bugarska) ili onoliko lučkih uprava koliko imaju luka na svojoj teritoriji (Nemačka u kojoj ima više od 20 lučkih uprava kao regulatornih tela).
– Zbog racionalnog odnosa prema broju institucija koje čine sistem državne uprave u Srbiji je uvedena jedinstvena nacionalna institucija za sve rečne luke u zemlji – navode u tom ministarstvu.
Postoji i druga strana medalje. Zbog nepoštovanja pravila EU Srbija je ostala uskraćena za oko 50 do 60 miliona evra bespovratnih sredstava EU namenjenih poljoprivredi i ruralnom razvoju. Od nje je traženo da osnuje agenciju zaduženu za praćenje korišćenja tih para. Uprava za agrarna plaćanja, koja je već postojala, nije mogla da dobije akreditaciju Evropske komisije za sprovođenje programa podrške ruralnom razvoju, jer je imala tri puta manje zaposlenih nego što je od nje zahtevano.
Godinama se nagađalo da u Srbiji ima 160 raznoraznih agencija, a od ministarke Kori Udovički saznali smo ovih dana da ih ima značajno manje – preciznije 98. „Metla” je ipak radila posle izbora 2012. godine. U njima je zaposleno 32.607 osoba, što je za dve hiljade manje nego 2013. godine. Nismo, međutim, saznali da li će sve preostale agencije, fondovi, direkcije i uprave preživeti u sadašnjem obliku. Jedino je ministar privrede Željko Sertić najavio da će ukinuti Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPU, posle niza sumnji u njen rad, i formirati Regionalnu agenciju Srbije koja će raditi po jasnim pravilima.
Raznorazne agencije osnivane su kroz veliki broj sistemskih zakona. Neke nastaju u procesu pridruživanja, a neke i kao rezultat projekata koje je finansirala EU. Problem je što se nije vodilo računa o tome da li im se nadležnosti poklapaju. Tako je, u jednom trenutku, o regionalnom razvoju u državi sa najvećim razlikama u razvijenosti među regionima brinulo čak pet institucija. Imali smo Ministarstvo za regionalni razvoj, Nacionalnu agenciju za regionalni razvoj, Savet za regionalni i ravnomerni razvoj, Kancelariju za održivi razvoj ekonomski nerazvijenih područja i lokalne kancelarije za regionalni razvoj.
Ostavi komentar