Nova grčka vlada posvećena je reformama, ali je lista predloga koju je Atina dostavila Briselu tek prva faza u pregovorima između dve strane, izjavio je danas šef evrogrupe Jerun Dajselblum, koji je potvrdio da će ministri finansija evrozon danas od 14 sati na telefonskoj sednici razmotriti predlog Atine.
"Mislim da su oni (Grci) veoma ozbiljni. Neće biti lako i ovo je tek prvi korak", naveo je holandski ministar finansija, a prenela agencija Frans pres.
Dajselblum je dodao da su, pre nego što je Grčka dostavila listu, tokom vikenda vođeni konstruktivni razgovori između grčkih vlasti i predstavnika Evropske komisije i drugih institucija.
"Nadam se da će današni razvoj događaja doprineti jačanju poverenja između svih strana i pomoći grčkoj privredi u oporavku. Od ključnog je značaja da se stabiluzuje situacija u Grčkoj, što bi nam omogućilo da radimo na budućoj saradnji i premostimo ovaj period", rekao je Dajselblum.
Portparol grčke vlade Gavril Sakelaridis izjavio je da je lista reformi zasnovana na obećanju koje je vladajuća partija Siriza dala pre dolaska na vlast da će se izboriti sa humanitarnom krizom u Grčkoj.
Reforme se odnose na ograničavanje utaje poreza, krijumčarenja i prevelike birokratije, uz smanjenje siromaštva koje je uvećano tokom šestogodišnje recesije.
"Napredujemo u ispunjenju predizbornih obećanja, ovo nije sprint već trka na duge staze", rekao je Sakelaridis.
Zvaničnik Sirize u Briselu rekao je za agenciju AP da će ključni prioritet u okviru reformi biti izmirenje zakasnelih dugovanja i zaštita od prinudne naplate potraživanja obezbeđenih hipotekom u slučajevima u kojima se radi o jedinom domu.
Zvaničnik dodaje da je mere ukljčuju i besplatnu električnu energiju za 300.000 najsiromašnijih porodica i besplatnu zdravstvenu zaštitu, hranu i javni prevoz za penzionere sa najnižim primanjima.
Prema nacrtu mera, ispisanih na šest strana, u koje je Rojters imao uvid, Grčka je obećala da neće zaustavljati privatizacije koje su u toku, kao i da neće ponovo nacionalizovati prethodno privatizovanu imovinu, kao i da će osigurati da državna potrošnja na rešavanje humanitarne krize ne utiče negativno na budžet.
Minimalne plate neće biti uvećane odmah, kako je najavljivao premijer Grčke Aleksis Cipras, već postepeno i uz dogovor sa kreditorima.
Grčka će takođe reformisati sistem plata u javnom sektoru, tako što one neće više biti smanjivane, ali neće ni rasti, dok će penzioni fondovi biti konsolidovani, a podsticaji za prevremeno penzionisanje ukinuti.
Akcije na atinskoj berzi su jutros po objavljivanju vesti porasle 6,4 odsto.
Ostavi komentar