Evropska centralna banka bi mogla da bude primorana na proširenje programa monetarnih podsticaja, ukoliko vlade ne budu delovale na planu jačanja rasta njihovih ekonomija, izjavio je član ECB-a, Benoa Ker.
"Ako se mnogo toga ne odvija na frontu strukturnih reformi, ako se mnogo toga ne događa na frontu fiskalne politike, onda će EBC učiniti više", rekao je Ker na jednoj panel diskusiji u Ženevi, a prenosi njujorška agencija "Blumberg".
Upravni savet ECB-a će se sastati 8. septembra, nakon što su članovi te institucije na prethodnom julskom zasedanju odlučili da se suzdrže od novih mera, samo nekoliko nedelja posle iznenađujuće odluke Velike Britanije da istupi iz EU.
S obzirom na to da će do početka septembra isplivati nove ekonomske posledice Bregzita, pojedini posmatrači veruju da će predsednik ECB-a Mario Dragi najaviti dodatne podsticajne mere.
Dragi je u julu izjavio da je ECB "spremna, voljna i sposobna" da interveniše, ukoliko za tim bude potrebe.
Ključne kamatne stope u evrozoni su u negativnoj zoni od 2014. godine, iako je ECB uvela više milijardi evra vredne podsticaje, koji uključuju kupovinu vladinih i korporativnih obveznica svakog meseca u iznosu od 80 milijardi evra, i jeftine kredite bankama u nastojanju da se upumpa dodatna likvidnost u finansijski sistem.
Ostavi komentar