Za manje od decenije pokazalo se da su radovi na brojnim putnim deonicama debelo preplaćeni. Oštećenja na kolovozu se pojavljuju već za dve-tri godine.
Srbija je u prethodnoj deceniji za gradnju puteva dala 1,5 milijardi evra. Hrvati su dali tri puta više. Međutim, razlika u kvalitetu saobraćajnica sa onima u regionu, definitivno, ne može da se opravda narodnom - “koliko para toliko muzike”.
Standardi za auto-puteve su isti, što znači da je dobar deo radova izvedenih u Srbiji preplaćen, odnosno za uloženi novac dobili smo loš kvalitet, a zakonski okvir je takav da krivca nema.
Od Rijeke do Batrovaca nema nijednog kolotraga, gotovo nijedne zakrpe. Odlična vertikalna i horizontalna signalizacija. Tuneli besprekorni. Posle ugodnih gotovo 600 kilometara auto-puta, prelazi se granica. Trese se auto na deonici Šid - Beograd, koja je pre pet-šest godina obnovljena. Zakrpa do zakrpe.
Kroz rehabilitaciju auto-puta ne menjaju se geometrijske karakteristike, već se radi zamena dotrajalih slojeva asfalta. Ako se posao odradi kako nalažu propisi, onda pukotina, udarnih rupa i kolotraga ne sme da bude u periodu od deset godina. To je, naime, vek trajanja rehabilitovanog auto-puta. Ali, ako se već posle tri godine pojave oštećenja, onda je primenjena loša tehnologija, ugrađeni nekvalitetni materijali ili loše izvedeni radovi.
| ZAKIDANJE NA ASFALTU Nije tajna da se na asfaltu najviše zakida. Računica kaže da na deset kilometara puta, čija je širina šest metara, “uštedom” samo pola ili jednog centimetra sloja asfalta može da se “zaradi” od 60.000 do 120.000 evra. I to da niko ne posumnja, a kamoli primeti. Kada bi se obavio pregled, pitanje je koliko saobraćajnica u Srbiji zadovoljava standard za gornji noseći sloj od 15 centimetara i završni habajući sloj asfalta od pet do šest centimetara. |
- Održavanje puteva u Hrvatskoj ili Mađarskoj se radi po najvišim normativima tako da saobraćajnice ne izgledaju kao zakrpljene pantalone, već pružaju sigurnost i udobnost - kaže Goran Rodić iz PKS.
- Kod nas se sanacija na dobrom delu putne mreže vrlo loše radi. Firme koje izvode te radove su pretežno nereferentne ili rade kao podizvođači firmama koje su ugovorile poslove po damping cenama, što se odmah odrazi na kvalitet radova, probijanje rokova i dodatne troškove. Samo sedam odsto puteva u Hrvatskoj su radili stranci, a sve ostalo domaća operativa, a kod nas je suprotno.
Najbolji primer loše izvedenih radova je leva traka auto-puta od Beške do Beograda. Izgradnja ovog dela Koridora 10 završena je 2003. godine, a habajući sloj asfalta udaren je godinu dana kasnije. I nakon samo dve godine pojavile su se pukotine, koje su izvođači zakrpili takozvanim grafitnim trakama. Za ovu sramotu niko nije odgovarao, a nadležni su se pravdali time da izvođač nije mogao da popravi sve ono što je prethodni - konzorcijum “Rast” nestručno odradio na trasi.
- Oko 30 odsto vrednosti Srbije je u putevima - kaže prof. dr Milan Vujanić sa Saobraćajnog fakulteta.
- Niko ne može da ugovori radove tako da put ne bude ravan. Dakle, za sve što se ne odradi kako je ugovoreno, izvođača treba naterati da posao radi iznova, naravno o svom trošku. Ulica kralja Milana u Beogradu je najbolji primer kako se poštuju propisi i kako domaća operativa zna posao.
Ne mozes ulicom da prodjes a da ne zapadnes u neku rupu. Pre dva meseca sam na autu razbio prednji trap na Dorcolu...ko je kriv? Niko? Ko ce da mi plati stetu? Niko. Sramotno je u kakvoj drzavi zivimo.