Zilt je najpopularnije nemačko ostrvo. Na njemu svoj godišnji odmor prosečno godišnje provodi 90.000 turista. Tu stalno živi i oko 20.000 stanovnika. Ali taj broj se iz godine u godinu smanjuje. Zbog visokih cena nekretnina sve je manje starosedelaca koji mogu sebi da priušte život na tom ostrvu u Severnom moru i zato se sele na kopno. U poslednjih deset godina cene kuća i stanova su se udvostručile.
Mesto Vesterland, centar tog ostrva, zvanično ima oko 9.000 stanovnika. Ali, u tom gradiću živi znatno više ljudi. Reč je o vlasnicima vikendica i apartmana koji ne ulaze u statistike o broju stanovnika. Ista je situacija i u drugim delovima ostrva.
| Rasprodaja ostrva i s tim povezano iseljavanje, sve su veći problem na Ziltu. Predsednica Frizijskog kulturnog udruženja Majke Osenbrigen kritikuje: „Na berzi možete da kupite deonice bez da ste ikada videli fabriku. Oni od nas prave fabriku. Ali, mi nismo fabrika.“ Zilt i dalje privlači brojne turiste i kupce nekretnina, ali većina njegovih stanovnika život na svom ostrvu više ne može sebi da priušti. |
Na rast cena utiče sve veća potražnja. U zavisnosti od položaja i veličine gradilišta, polovina dvojnog objekta košta i do dva miliona evra, a ta cena vrlo lako može da se popne i na osam ili čak 10 miliona.
Ako neko nasledi kuću na Ziltu, to ne znači da je time njegov problem rešen. Sveštenik Traugot Gisen priča da su, zbog velike vrednosti nekretnina, porezi na nasledstvo visoki, a ako neko još mora i da isplati druge članove porodice, onda mu jedino preostaje prodaja kuće. A od dobijenog iznosa na kopnu se mogu kupiti tri solidne kuće. Osim toga, i održavanje nekretnina na ostrvu je skupo, upozorava sveštenik.
I Peter Jensen, predsednik mesnog kulturnog udruženja u opštini Arhsum, potvrđuje da naslednici često ne mogu da snose troškove obnove ako naslede stariju kuću.
- Ako ne želite da budete rob nekretnine, onda je jasno da ćete je prodati i da njeni vlasnici, naravno, postaju ljudi koji imaju mnogo novca. Tačnije, oni koji nekretninu na Ziltu kupuju da bi investirali. A nakon prodaje, naslednici najčešće napuštaju ostrvo i sele se na kopno.
U međuvremenu se u selima na Ziltu zatvaraju dečji vrtići i škole. Dece je sve manje. Više od 3.000 ostrvljana već živi na kopnu i na posao na Zilt dolaze svakog dana vozom.
Ostavi komentar