Zaštitite se od moguće zloupotrebe kartica

Platne kartice izgledaju kao savršeno sredstvo plaćanja. Osim što imaju jednu manu. Ako vam ukradu novčanik u kome imate keš, ostajete samo bez novca koji je u novčaniku, ako vam ukradu karticu postoji mogćnost da vam „skinu“ sav novac koji imate na računu.

Brojni su razlozi zašto je kartica postala omiljeno sredstvo plaćanja i zašto je sve veći broj ljudi koristi. Mala je jednostavna za upotrebu. Ne moramo da vodimo računa da li imamo dovoljno gotovine pri ruci, kada iznenadlimo sebi nešto da kupimo. Novac je u svakom trenutku uz nas bez obzira na to gde se nalazili. 

Pružaju nam velike mogućnosti odloženog plaćanja, podizanje kredita, plaćanja na rate. Dovoljno je samo da „provučemo“ karticu kroz aparat i željena stvar je naša. 

Osnovna razlika među platnim karticama je ta da postoje kreditne i debitne kartice. Za korišćenje klasične debitne kartice, neophodno je da vlasnik ima novac na računu kojim izmiruje svoje troškove. Kod kreditne kartice novac je moguće potrošiti unapred, a obaveze se izmiruju naknadno. Sjajno zar ne!?

Ipak, kartice nisu toliko savršeni vid plaćanja. Kada nosite gotovo novac sa sobom i nekim nesrećnim slučajem vam ukradu novčanik ostanete samo bez novca koji imate u novčaniku, ali ako vam ukradu karticu postoji mogćnost da vam „skinu“ sav novac koji imate na računu.

Velika rasprostranjenost platnih kartica, laka dostupnost i korišćenje bankomata, učinile su ih izuzetno atraktivnim objektom napada kriminalaca. Savremeni lopovi više ne kradu novčanike nego su pronašli nove načina kako da dođu do novca. 

Načini prevara sa karticama

Međutim, i korisnici kartica dosta su naučili o tome kako da zaštite svoj novac i u najvećem broju slučajeva, pozovu uvek dostupne brojeve u banci i blokraju račun pre nego što lopovi naprave bilo kakvu ozbiljniju štetu.

Drugi metod krađe novca sa vašeg računa, je savremeniji. Lopovi se uopšte ne trude da vam ukradu karticu, već samo podatke koji su vezani za nju: ime i prezimje, broj računa, PIN. Te podatke „skidaju“ upotrebom takozvanih „skimera“ uređaja koji čitaju podatke sa magnetne ili takozvane „crne trake“, a kasnije te podatke putem „card writer“ – „upisuju“ u prazne, bele plastične kartice i kasnije ih koriste.

Da bi lopov kopirao vašu karticu potrebno je da ima Vaš PIN i podatke koji se nalaze na magnetnoj ili takozvanoj „crnoj traci“.

Jedan od tih sofsticiranijih metoda krađe podataka je da lopovi u bankomate ugrađuju lažni čitač na pravi čitač kartica i kameru. Kamera se postavi iznad bankomata, tačno na mesto da mogu da čitaju koji PIN ukucavate.

Ipak, i snalažljivosti prevaranata može da se doskoči, pa zato banke savetuju da dobro pogledate bankomat sa kog podižete novac. Naročito ako nije dovoljno osvetljen. Zagledajte uglove i nemojte podizati novac ukoliko primetite neka oštećenja ili kao da je bankomat „krpljen“. Takođe, bez obzira što ste sami na bankomatu, svoj PIN nikada ne ukucavate tako da se vidi, već drugom rukom zaklonite ruku kojom ukucavate PIN. Ukoliko su prevaranti postavili kameru koju vi niste primetili, tako jednostavnim potezom sprečićete ih da vam ukradu PIN.

Prevaranti su se godinama izveštili u krađi tuđeg novca, pa je jedan od metoda krađe podataka ubacivanje lažne tastature koja se nalepi preko prave.

Jedan od načina da prepoznate bankomat koji ima „skimer“ je bankomat koji ne pokazuje da je učitao karticu kada je ubacite. U većini slučajeva mislimo da bankomat nije u funkciji i samo izvadimo karticu i odemo na drugi bankomat. Međutim kartica je ostavila trag u bankomatu preko “skiming” uređaja, tako da i ovakvom slučaju korisnici mogu da imaju problem. Najbolje rešenje kod ovog problema da se klijent odmah javi banci ili svom bankaru.

Uređaje za čitanje podataka sa kartica na žalost, prevaranti postavljaju i na pumpama, restoranima, većim marketima, pa je zbog toga neophodno da se ne odvajate od svoje kartice kada plaćate robu ili uslugu. Nemojte sebi dozvoliti da karticu date konobaru ili prodavcu i da je on bez vašeg uvida koristi. 

Zloupotrebe i prevare ne zavise uvek od klijenata

Kako naglašavaju u kartičarskim kompanijama, do kompromitovanja odnosno zloupotrebe podataka nije došlo.

Kako tvrde u bankama upravo zahvaljujući ovoj brzoj akciji, osim neprijatnosti koje su doživeli klijenti niko nije ostao bez svog novca. Ovakve „velike akcije“ prevaranta, su međutim ekstremne i one zahtevaju mnogo veća istaživanja.

Aktivnosti ovog tipa uglavnom imaju pomoć iznutra, reč je o provalama u baze podataka odakle se podaci preuzimaju. Kada dođe do ovako obimne provale u sisteme njih rešavaju stručnjaci koji se nazivaju finansijski forenzičari i forezničari za ITC sisteteme. 

Sprečavanje zloupotrebe kartica

Ceo sistem zaštite kreće se ka takozvanim smart ili čip karicama, sa kojih je gotovo nemoguće prekopirati podatke. Smanjenje zloupotreba čak do 90 odsto je bio osnovni poslovni razlog za uvođenje smart kartica. One imaju dodatne nivoe zaštite, a kao potporu i bankarske „alarm sisteme“ za potpunu bezbednost kartice.

Jedan od načina je sistem koji se zove „risk alarm“. Ovaj sistem uglavnom postoji u svim bankama u Srbiji.

Funkcioniše na principu kada klijent provuče svoju karticu na bankomatu, u sledećih par sekuni dobije poruku na svoj mobilni telefon da je njegova kartica korišćena. U poruci takođe piše tačno vreme i mesto gde je karica korišćena.

Ako nije klijent taj koji je koristio karticu, znači da je njegova karica „skimovana“, to jest da je napravljen duplikat. Istog trenutka klijent može da nazove svoju banku koja blokira karticu i opasnost više ne postoji.

Ovaj vid zaštite važi za klijente koju se se prijavili na korišćenje bespaltne usluge obaveštavanja SMS-om o svakoj transakciji preko platne kartice. Međutim ovo nije jedini način prevare.

Sprečavanje zloupotrebe i efikasno otkrivanje i dokazivanje krivičnih dela koja se vrše u ovoj oblasti, podrazumeva da pripadnici poreske i kriminalističke policije i drugih državnih organa moraju dobro da poznaju metode za otkrivanje i dokazivenje, način na koji je krivično delo izvršeno,kao i profil osoba koji su spremni da ovakav zločin i učine.

Takođe treba da znaju kako se koriste bezbednosna sredstva kojima se štiti funkcionisanje platnog prometa i u kolikoj meri smeju da je koriste.

Novi Zakon o zaštiti korisnika finanasijskih usluga, u slučaju gubitka kartica, predviđa nadoknadu klijentu do 15.000 dinara. Ovaj zakon se odnosi na klijente koji u razumnom vremenskom roku prijavene nestanak kartice