Korišćenje WiFi mreže bez zaštite, odnosno bez lozinke je široko rasprostranjeno, pa je preporuka korisnicima da na taj način ne obavljaju bilo kakvu finansijsku transakciju jer, kako upozoravaju u RATEL-u sve što rade preko intereneta može "procureti".
Direktor RATEL-a Vladimir Tintor kaže za Tanjug da mnogi u kafićima, kod komšlija ili na nekim drugim javnim mestima koriste WiFi mreže bez lozinke, što ne predstavlja nikakvu zaštitu.
"Sve ono što rade preko interneta može procureti tako da svakako bilo kakve finansijske transakcije nikako ne bi smele na taj način da se obavljaju", napominje Tintor.
Naveo je da RATEL doneo smernice za zaštitu korisnika od bezbednosnih rizika u IKT sistemima, te da je namera da približe građanima gde postoji naveći broj reklamacija, žalbi i prigovora i prosto da se deluje preventivno.
Tintor je rekao da praktično danas svaki građanin koristi neki uređaj koji može da bude podložan određenim rizicima po pitanju bezbednosti.
"Da li su to u pitanju računari, laptopovi, tableti, mobilni telefoni, svi oni danas imaju određene bezbednosne rizike i na te rizike može preventivno da se utiče samim ponašanjem vlasnika tih uređaja", navodi direktor RATEL-a.
Odlična preventiva je, kaže, upotreba lozinki za pristup uređajima kao vid zaštite koji će sprečiti da određeni podaci ne dođu u posed onih kod kojih ne bi trebalo da dođu.
"Uvek je preporuka da lozinke budu što kompleksnije u smislu broja karaktera, da se koriste velika i mala slova, brojevi, interpunkcijski znaci, ali naravno u određenoj šemi koju svaki pojedinac može kasnije da ponovi", rekao je Tintor.
Takođe je, ističe, bitno i redovno ažuriranje i operativnih sistema i antivirus zaštite, kao preventiva za bilo kakav eventualni problem po pitanju bezbednosti, a poželjno je koristiti i šifru na samom mobilnom telefonu, jer je to u slučaju gubitka telefona dobra zastita da se podaci ne izgube.
Pažnja je neophodna i u slučaju dobijanja određenih elektronskih poruka, kada se ispostavi da se mejl adresa možda razlikuje samo u jednom slovu u odnosu na adresu neke institucije ili pojedinca koje poznaje korisnik.
Takve elektronske poruke mogu da zaraze računar.
Tehnološki napredak usložnjava problem bezbednosti, s ozbirom da, navodi Tintor, praktično svi elektronski uredjaji imaju određeni softer pomoću koga se njime upravlja i praktično svi uređaji su podložni određenim bezbednosnim rizicima.
Kaže da je RATEL doneo i poseban dokument posvećen smernicama po pitanju korišćenja poštanskih usluga, mada u tom segmentu nema žalbi, ali je dobro da ljudi znaju u kojim situacijama mogu da se žale, eventualno da traže naknadu štete ukoliko je neka pošiljka izgubljena, ili kako da pakuju svoju pošiljku.
Ostavi komentar