Kada Voren Bafet, jedan od najcenjenijih investitora na planeti, govori (ili piše), ljudi obraćaju pažnju. A budući da 92-godišnji izvršni direktor Berkshire Hathawaya ovih dana retko ima vremena za intervjue, njegovo godišnje pismo deoničarima njegovog mega konglomerata veliki je događaj na Wall Streetu
Voren Bafet iz (nešto) mlađih dana
Poznat po svojoj ljubavi prema podučavanju, Bafet obično koristi svoje pismo ne samo da raspravlja o Berkshireovim rezultatima, već i da savetuje mlađe investitore, razlaže ključne teme na tržištu, a ponekad i kritikuje loše ponašanje izvršnih direktora. Ni ovogodišnje pismo nije bilo drugačije, jer je brief od 11 stranica započeo kratkim monologom o promeni stavova o štednji i generacijskom bogatstvu.
U prošlosti, napisao je, uvrežena mudrost je bila da su ljudi štedeli novac kako bi “održali svoj životni standard nakon penzionisanja”, a sav dodatni novac je onda prepušten porodici i prijateljima. Ali ovih dana, Bafet kaže da se pojavio novi trend i stavio je Berkshire Hathaway investitore na čelo “novog talasa”. Ukratko, ponosan je na to koliko su on i njegovi investitori postali filantropski orjentisani.
“Naše iskustvo je drugačije. Verujemo da su pojedinačni vlasnici Berkshirea uglavnom od sorti ‘jednom štediš, uvek štediš’. Iako ovi ljudi dobro žive, na kraju većinu svojih sredstava daju filantropskim organizacijama”, napisao je.
Bafet je rekao da je njegov cilj u Berkshireu obogatiti takve “posvećene štediše”, koji će, zauzvrat, nakon smrti ostaviti većinu svog bogatstva u dobrotvorne svrhe. Ovi investitori nisu zainteresovani za “izgradnju dinastije” kao mnogi od njihovih prethodnika, niti za fensi “pogledaj šta imam” poput automobila i nakita. Umesto toga, njihov cilj je da izgrade bogatstvo i da dobro žive, kaže Bafet.
"Majmun vidi, majmun uradi"
Čini se da investitori Berkshire Hathawaya slede Bafetove principe kada je reč o njihovim pogledima na generacijsko bogatstvo i filantropiju. Godine 2006. investitor je odlučio da će “postepeno” poklanjati sve svoje deonice Berkshire Hathaway-a – koje čine većinu njegove neto vrednosti od 106 milijardi dolara – odrekavši se izgradnje dinastije dajući sredstva svojoj deci.
Zatim, 2010. godine, Bafet je pokrenuo “Giving Pledge” zakletvu, zajedno sa suosnivačem Microsofta Bilom Gejtsom, obećavajući da će donirati 99 odsto svog bogatstva do kraja života. Njegov cilj je bio da ubedi svoje kolege milijardere da slede njihov primer, a do sada ih je više od 120 pristalo i dalo svečani potpis na zakletvu.
Sada se čini da se Bafetovi verni sledbenici u Berkshireu pridružuju trendu davanja – a milijarder je zadovoljan rezultatima. “Raspolaganje novcem razotkriva ljude”, napisao je. „Ko ne bi uživao da radi za akcionare poput našeg?“
Ali nisu samo investitori iz Berkshirea ti koji menjaju mišljenje o “izgradnji dinastije”. Kako se produžava očekivani životni vek i želja da se ostavi dobrotvorno nasleđe, prenošenje bogatstva na sledeću generaciju porodice izlazi iz mode.
Prema podacima kompanije za istraživanje tržišta Cerulli Associates, oko 84 biliona dolara moglo bi preći sa bejbi bumera na generaciju X i milenijalce tokom sledeće decenije. Ali od toga je nekih 12 biliona dolara već usmereno na filantropiju. A samo 37% bogatih odraslih Amerikanaca ima plan da svoje bogatstvo prenese na svoje porodice, prema Jasonu Van de Loou, šefu planiranja bogatstva i marketinga u Edelman Financial Engines.
„Kao roditelji, mučimo se kako da podržimo našu decu“, rekao je on za CNBC u decembru, dodajući da među bejbi boomerima raste mišljenje „ja sam ovo zaradio i trebalo biste i vi“. Ovo može biti hladan tuš njihovoj deci, koja uglavnom čine milenijumsku generaciju, s obzirom na to da su njujorške Federalne rezerve upravo otkrile da je dug od 3,8 biliona dolara akumuliran od strane trideset i nešto pripadnika te generacije dok se studentski krediti gomilaju. A sa istorijskim porastom cena nekretnina, i milenijalci i generacija Z imaju daleko manje šanse da poseduju kuću nego što su njihovi roditelji bili u istoj dobi.
Beleške iz godišnjeg pisma Warrena Buffetta
Osim hvaljenja štedljivih stavova investitora Berkshire Hathawaya i njihove spremnosti da daju u dobrotvorne svrhe, poslednje Bafetovo pismo deoničarima sadržavalo je neke fascinantne sitnice o tržištima i ekonomiji.
Uprkos tvrdoglavoj inflaciji i rastućim kamatnim stopama, milijarder je dao optimističan ton pismu, tvrdeći da čak i usred straha od recesije, klađenje protiv američke ekonomije nikada nije dobra ideja.
„Ulažem već 80 godina. Uprkos sklonosti naših građana – gotovo entuzijazmu – prema samokritici i sumnji u sebe, još nisam doživio vr eme kada bi imalo smisla dugoročno se kladiti protiv Amerike”, napisao je. “I jako sumnjam da će bilo koji čitalac ovog pisma imati drugačije iskustvo u budućnosti.”
No, izvršni direktor Berkshirea takođe je ponudio “važno upozorenje” američkim menadžerima, tvrdeći da neki od njih manipulišu finansijskim rezultatima kako bi impresionirali analitičare, što bi moglo dovesti do ozbiljnih problema za investitore.
“Ta aktivnost je odvratna. Za manipulisanje brojevima nije potreban nikakav talenat: potrebna je samo duboka želja za obmanom. ‘I smelo i maštovito računovodstvo’, kako mi je jednom jedan generalni direktor opisao svoju prevaru, postalo je jedna od sramota kapitalizma”, napisao je.
U maloj retrospektivnoj analizi, Bafet je tada sebe nazvao „tako-tako” menadžerom, tvrdeći da su njegovi „zadovoljavajući rezultati” od 1965. godine uglavnom rezultat desetak velikih ulaganja u stabilne kompanije poput Coca-Cole i American Express.
“U 58 godina upravljanja Berkshireom, većina mojih odluka o raspodeli kapitala nije bila ništa bolja od tako-tako”, rekao je. “U nekim slučajevima, takođe, moji loši potezi su spaseni veoma velikim dozama sreće.”
Bafet je rekao da je lekcija za investitore u njegovim greškama jednostavna: potrebno je samo nekoliko dobitnih investicija da bi se „učinilo čudo“.
„Korov uvene u značajnoj meri kako cveće cveta. I, da, pomaže da počnete rano i doživite svoje 90-e”, naveo je čuveni investitor.
Ostavi komentar