Za razliku od pojedinih evropskih zemalja, poput Španije u kojoj 87 odsto kompanija proverava kandidate za posao na društvenim mrežama, u Srbiji, čini se, taj trend još uvek nije uzeo maha
Domaći poslodavci koriste mreže na sličan način, ali ipak u manjoj meri nego oni u inostranstvu, tvrde privrednici i poznavaoci tržišta u Srbiji.
Društvene mreže prilično "mrse put" zapošljavanju, jer ih poslodavci sve češće koriste ne bi li o kandidatu, saznali nešto više od onoga što je spreman da otkrije na razgovoru. Tako , ispostavilo se, za kompaniju vrlo korisna mogu da budu saznanja o privatnom životu kandidata, njegovim navikama, hobiju, društvu, muzici, ali i ideologiji, političkim opredeljenjima... čak i njegovoj prirodi u smislu buntovnosti ili staloženosti.
Društvene mreže, kao kanal provere, u Srbiji uglavnom koriste manje firme, i to, kako kažu, najčešće kada traže radnike za ozbiljnije pozicije.
"Poslodavci u Srbiji koriste društvene mreže, ali ne toliko često koliko njihove kolege u inostranstvu. Kandidate najčešće proveravaju na Linkedin - poslovnoj društvenoj mreži, dok su im ostale znatno manje u fokusu. Najčešće su u fokusu CV i preporuke prethodnih poslodavaca, a potom profil na Linkedinu. Fejsbuk, Instagram i druge mreže koriste ređe, i to uglavnom male firme, poput ugostitelja", ističe Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže za "Blic Biznis".
Linkedin, je inače, mreža na kojoj poslodavac može dobiti proširenu verziju radne biografije kandidata, ali i videti s kim je u kontaktu. Iz tog ugla više je profilisana na poslovnu filozofijuz kandidata.
Vlasnik firme "Mikroelektronika" Nebojša Matić ističe da njegovoj firmi ni na koji način ne proveravaju kandidate i njihov privatni život.
"To ne činimo samo zbog njih ili samo zbog sebe, to je pitanje poverenja. Ako izgubiš poverenje u ljude, onda gubiš sve prednosti ljudske vrste. Evo recimo, ja volim da pecam, i ako posle posla odem i pecam do 12 sati uveče, meni je to normalno, ali šta bi na to rekao moj potencijalni budući poslodavac. Možda bi smatrao da to nije normalno", objašnjava Matić.
S druge strane, oni poslodavci koji koriste društvene mreže na ovaj način, kažu da ako proveravaju radnike, najčešće to čine kada imaju više vremena na raspolaganju. Gledaju opšti utisak, ali i tip objava koje osoba deli na svojim profilima.
"Gledamo šta objavljuje i šta deli, da li je to recimo neka vest iz žute štampe ili vesti iz kulture", kažu nam u jednoj beogradskoj firmi i ističu da to nekada može uticati na dalji tok procesa zapošljavanja.
Evropa "regulisala odnos" poslodavaca i društvenih mreža
Evropski zvaničnici su pre nekoliko godina izdali propise kojima su upozorili poslodavce o proveravanju profila budućih zaposlenih. Pravila zahtevaju da poslodavac obavesti budućeg kandidata pre nego što proveri njegove društvene mreže.Ukoliko kandidat nije video ili dobio izjavu, obaveštenje, kompanija bi mogla da prekrši regulative o zaštiti podataka Evropske Unije.
Najviše odbija uvredljiv govor
Najnepoželjnija aktivnost za poslodavce na mrežama kandidata je agresivan ili uvredljiv govor, pokazalo je istraživanje "YouGov". Insinuacije na uzimanje droge sledi kao druga najnepoželjnija aktivnost, a na trećem mestu je loš pravopis ili gramatika, jer je više od polovine poslodavaca navelo upravo to kao razlog za odbijanje kandidata.
Zapravo, loše pisanje i gramatika su štetnije za reputaciju kandidata od pijanih fotografija, koje se nalaze na četvrtom mestu.Interesantno je da potencijalni radnici u poslednje vreme u radnu biografiju sve češće stavljaju linkove do svojih profila na društvenim mrežama.
Time su spremni da poslodavcu pokažu neku svoju stranu o kojoj se ranije nije govorilo. Tako pokazuju i društveni život, ali i hobije i interesovanja. Naravno, sve u skladu sa tim koliko je ta osoba aktivna na mrežama.
Ostavi komentar