U martu 2020, poslovni svet se preko noći prebacio na rad na daljinu zbog pandemije. Pojavile su se bezbrojne studije o pravilima posla na daljinu kako bi se učvrstile prednosti fleksibilnih radnih aranžmana u okolnostima koje smo nazvali “nova normalnost”.
U doba nakon pandemije, ispostavilo se da je zaposlenima inače potrebna fleksibilnost, posebno u trenutnoj ekonomiji koju vode zaposleni. Ono što većina ljudi zaboravlja je da se ova promena dogodila i pre nego što je Covid-19 zauvek promenio naše živote.
Bil Gejts je, kako podseća Inc, to znao pre nekoliko decenija kada je predvideo ono što danas vidimo kao uobičajeno u većini hibridnih i udaljenih radnih okruženja. Suosnivač Microsofta je rekao:
“Konkurencija za zapošljavanje najboljih će se povećati u godinama koje su pred nama. Kompanije koje daju dodatnu fleksibilnost svojim zaposlenima imaće prednost u ovoj oblasti”.
Fleksibilnost u obliku fleksibilnih radnih aranžmana svakako je postala norma, budući da je rad na daljinu olakšao finansijska opterećenja koja su nekada dolazila sa dugim putovanjima na posao, vozom i autobusom, brigom o deci na licu mesta i skupim stanovanjem.
Šta smo već znali pre pandemije
Ali pravi razlog zašto ljudi sada daju prednost fleksibilnosti kada su i skloni da lako daju otkaz ili da odu na intervju za drugi posao svodi se na jednu magičnu riječ: autonomija. Ako poslodavci nisu shvatili oštru realnost da im davanje kontrole nad rasporedom — i životima zaposlenih — pomaže da postignu ravnotežu između poslovnog i privatnog života, biće na gubitku.
Fleksibilnost i autonomija bili su temelj zadržavanja i rasta produktivnosti zaposlenih godinama pre nego što nas je virus uhvatio u koštac; istraživanja pre pandemije previše brojna da bi se navela u jednom članku, takođe to podržavaju.
Još 2017, Gallupova studija “State of the Global Workplace” istakla je da radnici na daljinu rade u proseku četiri sata više sedmično od ljudi koji rade na licu mesta. Osim toga, dvogodišnja studija Univerziteta Stanford pokazala je da je došlo do impresivnog povećanja radne produktivnosti među zaposlenima koji su radili na daljinu. Studija je uporedila 500 ljudi koji su radili i na daljinu i u tradicionalnom okruženju. Zaključak? Produktivnost među radnicima koji su radili van kancelarija bila je jednaka celodnevnom radu svake sedmice.
Prema The Deloitte Global Millennial Survey 2019 , milenijalci i Gen-Z mogu ostati na poslu više od pet godina ako su njihovi poslodavci fleksibilni u pogledu toga gde i kada rade.
Zadržavanje ove vrste dovodi do povećanog zadovoljstva poslom tokom vremena. Kao primer, prema Staples studiji iz 2019. godine, ogromnih 90 odsto radnika navelo je da bi fleksibilniji radni aranžmani podigli moral i povećali njihovo zadovoljstvo poslom – ključnu komponentu zapošljavanja i zadržavanja zaposlenih.
Kompanije bez uspostavljene fleksibilne radne politike nastaviće da gube vredne radnike kako vreme ide. Prema Staples studiji, 67 odsto zaposlenih bi razmotrilo napuštanje posla ako radni aranžmani postanu previše fiksni.
Kao što je Bil Gejts predviđao godinama unapred, potražnja za daljinskim i fleksibilnim aranžmanima porasla je u neviđenim procentima. Kompanije koje ne hvataju ovaj “trend”, biće u značajno nepovoljnom položaju jer generacije mladih i starijih radnika traže fleksibilne mogućnosti rada.
Ostavi komentar