U zahuktaloj finansijskoj krizi, sa praznim državnim budžetom bez obzira na sva odricanja i uštede koje pravimo da bismo preživeli iz meseca u mesec, često imamo jedan isti nerešiv problem - velike oscilacije dinara naspram evra, koje uglavnom obezvređuju i ono malo novca što imamo.
Štednja je svakako najsigurniji način očuvanja vrednosti novca, koji garantuje blago uvećanje vrednosti u skladu sa visinom inflacije.
Ovo u stvari znači da se opravdanost štednje može utvrditi isključivo ukoliko uporedite visinu ostvarene kamatne stope sa visinom inflacije u zemlji u kojoj je valuta u kojoj štedite matična valuta. Inflacija, naime, prikazuje koliko je oslabila vrednost jedne valute u određenom periodu.
| SVE O PREDSTOJEĆOJ NEDELJI ŠTEDNJE I AKTUELNIM PONUDAMA BANAKA - NEDELJA ŠTEDNJE 2012. |
Istinu govoreći, ponekad je zaista teško biti dovoljno promućuran i napraviti pravi potez kako bi naša ušteđevina sačuvala svoju vrednost.
Od preko osam milijardi evra štednje koju građani čuvaju u bankama, svega dva odsto je deponovano u dinarima.
Iako su kamatne stope na dinarsku štednju znatno veće nego na deviznu i pri tom ne postoje troškovi konverzije nova iz jedne u drugu valutu, kao ni plaćanje poreza na prihod od kapitala od 15 odsto kao kod devizne štednje, sve ovo ne garantuje da ćete štednjom u dinarima sačuvati i uvećati vrednost vaše štednje.
Naime, u šarolikoj ponudi, izbor banke je svakako najvažnija stavka. Koliko god da ste poslovno vezani za svoju banku to vam ne garantuje da ćete štednjom u njoj sačuvati i uvećati vrednost novca.
Jer, ukoliko ste na primer klijent Rajfajzen banke i po inerciji ušteđevinu od 500.000 dinara oročite kod te banke na godinu dana, dobićete kamatnu stopu od samo 8.25 odsto i posle godinu dana biti na gubitku!
Isto će vam se desiti ako oročite sredstva kod OTP banke uz kamatnu stopu od 9,20 odsto.
Zašto kažemo gubitku?
Vrlo je jednostavno. S obzirom da je godišnja stopa inflacije od 12 odsto veća od datih kamatnih stopa, to je i najbolji i najsigurniji pokazatelj gubitka vrednosti novca.| Iznos uloga | 500.000 dinara | 500.000 dinara |
| Rok oročenja | 12 meseci | 12 meseci |
| Kamatna stopa | 8.25% | 12% |
| Kamata | 41.250 | 60.000 |
| Ukupno | 541.250 dinara | 560.000 dinara |
Jednostavno rečeno, na početku perioda oročenja sa 500.000 dinara ste mogli kupiti određenu količinu namirnica. Da biste posle isteka oročenja od godine dana mogli kupiti te iste namirnice potrebno vam je 560.000 dinara, računajući faktor inflacije (12 odsto godišnje). Dakle novac koji ste oročili mora vam doneti zaradu u vidu kamatne stope koja će biti najmanje jednaka stopi inflacije -12 odsto.
Isto tako, ukoliko ušteđevinu od 5.000 evra oročite kod Kredi agrikol banke na godinu dana uz kamatnu stopu od 2,55 odsto ili kod Rajfajzena na godinu dana uz kamatnu stopu od 2,59 odsto, opet ćete praktično izgubiti!
Naime, stopa inflacije u Evrozoni od 2,7 odsto na godišnjem nivou je opet veća od kamatne stope na vašu štednju.
| Iznos uloga | 5.000 evra | 5.000 evra | 5.000 evra |
| Rok oročenja | 12 meseci | 12 meseci | 12 meseci |
| Kamatna stopa | 2.59% | 2.55% | 2.7% |
| Kamata | 129,50 | 127,50 | 135 |
| Ukupno | 5.129,50 | 5.127,50 | 5.135 evra |
Kamatna stopa koju banke daju na depozite u stvari ima svrhu anuliranja pada vrednosti novca. Koliko god da vlada stanovište da štednjom u stvari želimo da zaradimo, naša prava zarada je u stvari samo očuvanje vrednosti novca.
Računica da li ćemo uspeti u tome je krajnje jednostavna, ukoliko je kamatna stopa koju dobijemo na štednju jednaka ili veća od stope inflacije, sigurno ćemo održati vrednost uloženog novca tokom celog perioda oročenja.
Ove brojke govore dovoljno same za sebe, a neće se mnogo promeniti ni u Nedelji štednje.
Uticaj Narodne banke Srbije koja je i ove godine zagovornik teorije da kamatne stope na štednju trebaju biti manje je očigledan, jer je nekoliko banaka sa ovog spiska čak i smanjilo kamatne stope na depozite.
Iako je Centralna banka kreator procesa dinarizacije finansijskog sistema, nameće se činjenica da će nas planirani efekti dinarizacije još dugo zaobilaziti.
Inflacija je odavno premašila vrednost kamatnih stopa na dinarske depozite, upozorenja Narodne banke Srbije bankarski sektor shvata i više nego ozbiljno, što nam na tržištu od 32 banke ostavlja nerealno mali izbor gde štedeti!
A mene su već zvali iz Privredne banke. Kod njih sam štedeo 2010.god. i još imaju interes da me kontaktiraju. Ponudili su mi kamatu od 5,6% ( EKS 4,76) na godišnjem nivou.
Zamolio bih urednika Kamatice da nam napravi forumsku temu o Nedelji štdnje u kojoj bi ljudi ostavljali komentere,svoja razmišljanja i konkretne ponude do kojih su došli u pregovorima sa bankama. Ovako nešto je postojalo prethodnih godina, a sada je forum zaključan. Bilo bi jako korisno da nama štedišama dozvolite bržu komunikaciju. Meni puno znači da pročitam komentare onih koji štede i koji će ovih dana obilaziti banke u potrazi za što boljom ponudom.
Pre mesec dana sam oročaavao u moskovskoj banci na 6 meseci na 5% a sada su svi sinhronizovano spustili kamate. Nema više i foruma gde možeš da se obaveštavaš o čemu se radi ali vidim o čemu se radi. O pljački. Sa ovakvom inflacijom rastom cena sve je pljačka. Sa druge strane banke su pune para ali nemaju gde da plasiraju. Opšte nepoverenje i nedostatak privredne aktivnosti. Glavno da se država zadužila milijarsu ervra od sb uz kamatu od 7.25 posto
Treba odati priznanje bankama, kako su disciplinovane, postene, spremne da se zrtvuju za opste dobro. Prosle godine, cim je guverner NB (ili ko vec, nije vazno) rekao da bi banke trebalo da snize kamatne stope za stednju, vec za par minuta su to sve banke poslusale, makar kako im je bilo tesko.
Neverovatno samopozrtvovanje!
I od Kamatice je malo koristi. U pravu ste, bilo bi korisno kada bi se zainteresovani mogli obavestiti na nekom forumu, a i da obaveste druge o svojim iskustvima.
Meni su javili porukom na mob. iz Komercialne banke ,posto vec imam tamo stednju a istice mi u nedelji stednje da mogu ako hocu da produzim kod njih uz kamatu od 4,25% na godinu dana.Uz tu kamatu mogu da zaborave ove godine na moj novac.Rizik je ogroman ne samo za tu banku vec na celokupan bankarski sistem.Bas me zanima sta ce ovi iz Postanske stedionice da ponude stadisama iz opljackane Agrobanke da bi ih nekako zaustavili u podizanju stednje sledece nedelje.Mislim da je celokupan sistem na kolenima.Ceka se samo inicijalna kapisla i da nastane haos.
Za Sasu. U PBB je standardna kamata 5.6 tako da su ti ponudili ono sto bi svakome sa ulice. A sajt je nevidjeno azuran. Jos uvek figurira nekakva Agro banka.
novac je roba na tržištu,kao i sve drugo,vrlo cenjena roba.Ako banke daju dobru kamatu,štedimo,a ako slušaju političare neka na njihove uloge daju 1%?Ja im pare ne dajem zbog lepih očiju.
kamate su I dalje vece nego u zapadnoj evropi.jedino se pitam posto je drzava u krizi,da jednog dana ne pokupi deviznu stednju gradjana.8 milijardi je veliki izaazov za drzavu.
da li i gde moze da se sazna koja banka daje kamatu unapred. da li nam mozda preti bankrot?
Tendencioni tekst. Ne kupuju se žvake za 500.000 din pa ih možete kupiti manje posle godinu dana zbog inflacije. Šta ćemo sa tehnikom, nekretninama.. gde cene padaju iz meseca u mesec ? Takođe kurs dinara je stabilan više od godinu i po..