Cena kajsija ove godine daleko je niža nego prošle, u nekim gradovima čak i duplo
Kajsije se ovih dana na pijacama mogu kupiti po ceni od 50 do 100 dinara za kilogram, dok su prošle godine cene bile od 80 do 150 dinara.
Ovakav trend pada cene kajsije odgovara kupcima jer osim ukusnog voća mogu po povoljnoj ceni dobiti i druge poslastice poput džema, pekmeza ili slatka, pogotovo što su kajsije nezamenljive u pripremi omiljenih namaza u zimnici. Zbog pada cene, prema računici "Blica", materijal za 10 do 12 tegli pekmeza, koliko potroši četvoročlana porodica, košta tek 1.400 dinara, i to u najskupljoj varijanti.
| Računica za zimnicu - 10 kilograma kajsija i šest šećera Dok su proizvođači kajsije nezadovoljni zbog prodajne cene, na drugoj strani kupci hrle ka pijacama kako bi po niskoj ceni nabavili sočno voće od koga se mogu pripremite ukusne poslastice za zimu. Računica "Blica" pokazuje da je za pekmez za četvoročlanu porodicu, odnosno za 10 do 12 tegli, potrebno tek oko 1.400 dinara. Za ovu količinu pekmeza potrebno je oko 10 kilograma kajsija. U najskupljoj varijanti, po ceni od 100 dinara za kilogram, to je 1.000 dinara. Takođe, potrebno je oko šest kilograma šećera, što je oko 360 do 450 dinara, u zavisnosti od prodavnice. |
S druge strane, pad cene ne pogoduje voćarima, koji su, kako kažu, na gubitku. Proizvođači kajsija nezadovoljni su ovogodišnjom cenom, a kao razlog njenog pada navode privremenu zabranu uvoza koštunjavog voća iz Srbije u Rusiju, koja je bila na snazi od avgusta prošle godine zbog virusa monilije.
Iako je Ruska služba za fitosanitarni nadzor dala odobrenje da se od 27. maja ove godine u Rusiju mogu uvoziti breskve, trešnje i kajsije iz naše zemlje, mali proivođači kažu da izvoz na rusko tržište, koje može da apsorbuje velike količine voća, nije krenuo zbog prethodnog zastoja. Pošto izvoz slabo ide, a rod je dobar, na našem tržištu su velike količine kajsija, što im obara cenu u odnosu na prošlu godinu.
Dragan Veljković, koji na 1,5 hektara zemljišta uzgaja kajsije u okolini Niša, za "Blic" objašnjava da je prošle godine cena bila dobra zbog izvoza Rusima. On je lane prodavao voće po ceni do 80 dinara, ali kaže da je ove godine potpuno neisplativo prodavati je nakupcima.
- Prošle godine cena je bila dobra, a sada se ne isplati uopšte. Nakupci otkupljuju kajsiju po ceni od 40 do 50 dinara, što je manje nego prošle godine kada je otkup po kilogramu iznosio od 80 do 100 dinara, a na tezgama se cena kretala od 120 i 130 dinara. Kako voće ne bi propadalo, prodaje se po niskoj ceni. Razmišljao sam dugo šta da radim, jer sam mnogo rada i truda uložio. Zato sam deo voća prodao nakupcima po ceni od 40 i 50 dinara, a ostatak sam odlučio da pretočim u rakiju - priča Veljković.
Jedan hektar stabala daje od 10 do 15 tona voća, a za 12 litara rakije potrebno je svega 100 kilograma kajsija, objašnjava ovaj proizvođač. Tako bi on, kada bi prodao voće nakupcima, prihodovao najviše oko 750.000 dinara. S druge strane, prihod od rakije daleko je veći.
Od ostatka voća najbolje je ispeći rakiju, primera radi, cena litra kajsijevače iznosi oko 1.100 dinara pa onda vidite koliko kajsija vredi. Na kraju, rakija ne mora odmah da se proda, može da stoji u podrumu, a za sledeću godinu nadam se da će situacija biti povoljnija - objašnjava Veljković.
Stručnjaci za voćarstvo kažu da je ove godine kajsija rodila dobro i da je to još jedan razlog što je cena niža. Agronom Zlatko Denić objašnjava za "Blic" da Srbija ima kvalitetno voće i da je loše po voćare kada se desi situacija da se neko voće iz uvoza proda kao naše i na taj način se stvori zabuna o kvalitetu.
- Naša kajsija je kvalitetna, ali treba je sačuvati kako bi dobro rodila. Ova godina je dala dobar prinos, što verujem da je dodatno uticalo da cena bude niža, još ukoliko se i uveze sa strane, eto odmah konkurencije, a cena pada. Razumem nezadovoljstvo voćara, jer svaki proizvođač zna koliko je taj plod kvalitetan, zatim koliko je bilo strepnje da li će "preživeti" mraz i hladne dane, a zatim i moniliju koja napada voće, tako da mnogo truda, a mala ili gotovo nikakva zarada može da obeshrabri - objašnjava Denić.
Ostavi komentar