"Nema krize bankarskog sektora i nema razloga za paniku, već se nazire kraj ove situacije"

Vanredno stanje nije nimalo naivna pojava. Pored opasnosti od notornog korona virusa, kod ljudi se javlja strah, neizvenost, pitanje "kako i šta dalje".

Dušan Uzelac, finansijski savetnik i osnivač našeg portala

U takvim momentima, logično je i da se zabrinemo za naš novac: da li je na sigurnom? Da li možda da podignem sve što imam u banci? Šta je najbolje u ovakvoj situaciji? Kako se obezbediti za budućnost?

Veliki broj ljudi se pita šta da rade sa novcem, da li da drže novac u kući ili na računima, da li da štede i ako se odluče za štednju, koji model bi bio najbolji? Puno je pitanja i nedoumica.

- Nema krize bankarskog sektora, nije ovo ratna situacija, vanredna je iz razloga koji su svima jasni. To ne znači da to pravi bilo kakvu drugu ekonomsku problematiku osim pauziranja nekih, ne i svih, privrednih aktivnosti. To znači da se bankarski sektor ne pauzira, čim možete da uplatite i da vam uplate novac, da platite račune, da otvorite e - banking - to znači da banke rade. To što vi ne možete da odete u banku, to je tehnička situacija. Ali nije baš ni da ne možete potpuno, u neke i dalje možete. Nema potrebe za strahom da li će nešto da se dogodi vašem novcu jer, čak ni najgori mogući scenario ne dotiče bankarski sektor, on je bezbedan. Kad bi se i desilo najgore, druga linija obezbeđenja je garancija države, tako da je štednja na sigurnom i nema razloga da se tu pravi neka veća pometnja. Ako je nekome baš neprijatno da o tome razmišlja, neka ode u banku i podigne novac, stavi ga ispod jastuka ako će lakše da spava. Sa druge strane, ako neko iole želi da razmisli da li ovde postoji neki momenat da dođe do krize, u smislu raspada ili kolapsa shvatiće da je ovo vanredno stanje kome se već nazire kraj i od tog momenta će se nastaviti tamo samo gde se stalo - gotovo u dahu je objasnio Dušan Uzelac, finansijski savetnik i osnivač našeg portala.

Gde je najbolje čuvati novac u ovoj situaciji?

- Novac je najbolje čuvati tamo gde vam to najviše odgovara. Ako vama novac u banci u ovoj situaciji kvari miran san, vi idite u banku, podignite novac i stavite ga ispod jastuka. Ako vam novac ispod jastuka kvari san, uzmite ga i odnesite u banku. Nema "najboljeg univerzalnog rešenja", to sve zavisi od osobe do osobe i kako ko doživljava strah individualno. Neko se plaši grmljavine, pa ne izlazi napolje, a neko se plaši i bez vanrednog stanja da stavi novac u banku i taj ga drži non - stop u fioci. Taj se manje plaši da će neko da mu uđe u kuću i uzme taj novac nego da li će u banci biti siguran. Tako da pravi odgovor na pitanje "Gde je najbolje čuvati novac?" ustvari je kontra pitanje - "Gde mi najmanje smeta i gde najmanje imam problem da moj novac stoji?".

Ako se sada odlučimo za štednju, u kojoj valuti bi bilo najbolje štedeti?

- Ova situacija pre nalaže jednu lepu reviziju potrošnje i onoga kako mi trošimo taj novac, zato što većina prodavnica ne radi, ograničeno nam je kretanje, a trošimo samo za ono najosnovnije. U ovim momentima se može i shvatiti šta je ono što je suština i šta je ono što nam je neophodno, a šta je ono što je naša "emotivna egzistencija": nove cipele, patike, košulja, jakna - to je nešto što je najčešće iz domena emotivne, a ne fiziološke ili fizičke egzistencije. Dovoljno je da sagledate kako teku tokovi novca i da razmislite da li želite da štedite. Dovoljno je da odvajate na gomilu ili da gomilu stavite u banku, da li ih pretvorite u devize, dolare, evre, u nešto treće ili u zlato. To je već inveistiranje. Štednja bi bilo kreiranje gomile, a investiranje je da ta gomila prihoduje na neki način i tako se definiše šta želite sa tim novcima da radite u narednih tri meseca, šest meseci ili godinu dana ili vam ne trebaju na duži period.

Ako se ljudi odluče da štede, u kojoj valuti bi to bilo najbolje?

- Štedite u valuti u kojoj ćete trošiti. Ako ćete kupovati nešto za dinare glupo bi bilo da pretvartate dinare u evre pa da ih štedite u evrima i da posle podizanja novca pretvorite sve nazad u dinare. Tako ćete više trošiti para na konverziju nego što ćete zaraditi od kamatnih stopa.

Da li vredi štedeti samo štednje radi, tačnije bez nekog preciznijeg plana za šta se štedi?

- Ako se štedi bez plana, onda nije bitno ni ako se novac izgubi. Štednja bez plana je neznanje upravljanja finansijama, novac mora da ima namenu. Novac sam po sebi ne znači nista i ne vredi ništa ako nema namenu, on gubi i smisao i vrednost i postaje samo brojka na papiru. Ako ga pretvorite u komfor - u život pun iskustava i emotivnih momenata, onda on ima smisla. Tako da svi koji štede "za crne dane" - dobro je da znaju da postoji određeni nivo budžeta koji je dovoljan, a sve preko toga bi trebalo da ima neku namenu. Ta namena je, na primer, da za 20 godina taj novac poklonimo deci ili za 30 godina da imamo da im damo za učešće za stan. S tim u vezi treba i da se definiše, a ako je duži rok - onda pretvoriti u valutu u koju verujete da će opstati na duži rok. Najlošije bi bilo da slušate stručnjake ili čitate o tome šta je stabilno zato što svaki dan možete čuti drugačiji savet - da li je stabilniji dinar, evro, dolar zlato ili nafta.

Da li oni koji su ostavili novac u banci ili osiguravajućim društvima treba da brine u ovom trenutku, ako bi im bila potrebna neka veća količina novca, da li bi mogli bez problema da ga podignu?

- Što se tiče osiguranja, to je ugovorom definisano. Sa druge strane, ceo bankarski sektor je likvidan i banke mogu da odgovore na sve poslovne obaveze koje su pred njima, ne postoji ništa što građane sprečava da, ako su baš u problemu, drami ili u strahu da podignu sav novac sa računa. Tu je možda tehničko ograničenje koja filijala radi, da li se čeka, kako se ulazi...dilema možda postoji samo ako su veći iznosi, da se najavi dizanje i to je standardna praksa koja se obavlja u bankama, nevezano za aktuelnu situaciju - zaključio je Uzelac.