Dozvoljeni minus, čekovi, kreditne kartice, krediti, postali su bankarski proizvodi bez kojih mnogi ne mogu da preguraju mesec. Ali šta kada se nešto nepredviđeno desi i plaćanje postane neplaćanje?
Nesporna je činjenica da je u bankarskom sektoru najveći problem nenaplativost kredita. Docnja kredita raste, sve više građana duguje, i čini se da iz ovog začaranog kruga nema izlaza.
Bankarske procedure su, rekli bismo, veoma stroge kada dođe do problema u otplati. Naime, neplaćanjem jedne rate kredita, sistem nas automatski registruje kao dužnika koji nije u roku platio svoju obavezu.
Već nekoliko dana posle propuštene uplate bankarski službenici zaduženi za praćenje naplate kredita pozvaće svakog pojedinačnog dužnika da ga podsete da nisu platili i da imaju obavezu da izmire dugovanje što pre. Istovremeno, dobićete i pismenu opomenu o stanju dugovanja na kućnu adresu.
Tolerantna docnja – jedna rata
Sve je ovo još i tolerantno dok naše dugovanje ne pređe iznos jedne rate, odnosno 30 dana. Kada dođemo do momenta da smo u dugu dve rate, tada već nastaju ozbiljniji problemi.
Prvo i osnovno, banka automatski šalje Kreditnom birou izveštaj o docnji dužnika,i to se prikazuje u izveštaju iz Kreditnog biroa. Samim prikazom dugovanja u izveštaju naš kreditni rejting pada i idemo ka onoj kategoriji klijenata kojoj većina banaka neće izaći u susret upravo zbog neurednosti u izmirivanju obaveza.
SAVET– Ne čekajte da dugovanje postane veće od tri rate. Tada se drastično smanjuje mogućnost dogovora sa bankom, odnosno mogućnost reprogramiranja ili refinansiranja obaveza. |
U ovakvoj situaciji, koliko god nam se to činilo besmislenim, najbolje je obratiti se banci kako bi se našlo eventualno rešenje problema.
Jednostavno, nikome nije u interesu da do naplate dođe sudskim putem, ni nama niti banci.
Naime, članom 32. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga regulisana je mogućnost proglašenja zastoja (moratorijuma u otplati) u slučaju kada u toku trajanja ugovornog odnosa nastupe okolnosti koje korisnika dovode u teško imovinsko stanje a na koje korisnik ne može uticati. Iako je zakonom propisana samo mogućnost da banke mogu to da urade (nisu u obavezi), upravo ovo treba iskoristiti u slučajevima kada ostanemo bez prihoda.
Naravno, ne treba čekati da se dug popne na iznos od, na primer, šest rata, jer onda banka neće biti voljna ni za kakav ustupak, već odmah reagovati i obratiti se banci pismenim zahtevom kako bi se našlo najpovoljnije rešenje za obe strane.U slučaju kada iznos rate postane veliki izdatak za naše prihode koji su obezvređeni inflacijom i razlikama u kursu, dogovor sa bankom je opet najbolje rešenje.
Reprogramiranje kredita za koji više ne možemo da izdvajamo iznos mesečne rate ili refinansiranje svih obaveza na duži rok ipak su bolje rešenje u odnosu na dugovanja koja rastu, zateznu kamatu koja se nemilosrdno obračunava, pozive bankarskih službenika koji stalno opominju na dugovanja, opomene koje uredno stiži na kućnu adresu i, na kraju, tužbu za naplatu dugovanja.
Koliko god nam se činilo da su bankari ponekad nemilosrdni, banke moraju da poštuju zakonske propise. One su u obavezi da za sve kredite koji su u dugovanju od 180 dana (to bi bilo šest rata), moraju da izdvoje novčanu rezervu u stopostotnom iznosu kredita kako bi pokrile eventualni gubitak.
Čim se pojave znakovi da naš novčanik ne može da podnese redovnu otplatu kredita, odmah treba reagovati i potražiti rešenje u vidu dogovora sa bankom kod koje otplaćujemo kredit ili eventualno nekom drugom bankom, kako bismoumesto kategorisanja pod imenom „neuredni platiša” mogli da refinansiramo svoje obaveze.
Zašto insistiramo na dogovoru sa bankom? Jednostavno je. Bolje je i to, pa makar plaćali i godinu dana duže od prvobitno planiranog, nego dobiti sudsko rešenje za prinudnu naplatu iz prihoda ili pokretne imovine.
Bankarske procedure prema neurednim dužnicima
Posle prve rate dugovanja, bankarski službenici za naplatu potraživanja zovu dužnika i opominju ga o dugovanju i rokovima za naplatu. Istovremeno, sistemski se šalju pismene opomene na kućnu adresu kao dokaz koji banka mora da ima u slučaju pokretanja sudskog procesa radi eventualne prinudne naplate.
Ovaj postupak se ponavlja sve do dugovanja tri rate, kada banka, u slučaju da ne platimo makar deo dugovanja, preduzima ozbiljnije korake ka naplati dugovanja. Kada na kućnu adresu stigne pismena opomena pred utuženje to je „minut do dvanaest” da bi se izbeglo moguće dostavljanje sudskog rešenja o prinudnoj naplati.
SAVET– Ukoliko je banka pokrenula sudski spor za naplatu dugovanja, obratite se sudu i banci sa zahtevom za vansudsko poravnanje (u najvećem broju slučajeva to se završi reprogramiranjem spornog kredita), kako biste izbegli blokadu 75 odsto mesečnih prihoda ili popis pokretne imovine. |
Ugovor koji smo potpisali sa bankom je neoboriv, sem u slučaju grubog kršenja ugovornog odnosa od strane banke.
Naravno, svako rešenje ima rok za žalbu i u tom slučaju bolje je napisati bilo kakvu žalbu na rešenje uz priznavanje dugovanja i molbu suda da dozvoli vansudsko poravnanje sa bankom, nego doći do momenta da po sudskom rešenju dobijemo administrativnu zabranu na maksimum 75 odsto mesečnih prihoda (ukoliko ih imamo) ili da nam sudski izvršitelji pokucaju na vrata i krenu u popis pokretne imovine kako bi naplati dug prema banci.
U poslednje vreme ne dizze mi se ni kredit.