Najatraktivnije parče plastike koju ljubomorno čuvamo po našim novčanicima je mala magična kreditna kartica koja nam omogućava da priuštimo sebi sve ono za šta realno nemamo novca. Otplata na rate, revolving kredit, sa svakom uplatom nova raspoloživa sredstva, sve je to upravo ono što nam treba.
Iako je model kreditne kartice pre svega bio namenjen većim kupovinama, poput kupovine bele tehnike, nameštaja, plaćanja turističkog aranžmana, mala potrošačka moć uz ograničene izvore prihoda učinila je kreditnu karticu u Srbiji veoma bitnim sredstvom preživljavanja.
Jer, nemali broj građana ovu karticu koristi kako za kupovinu osnovnih životnih namirnica, tako i za jednostavan pristup kešu kojeg svakog dana imamo sve manje.
Šta je kreditna kartica?
Kreditna kartica je platna kartica koja korisniku omogućava plaćanje roba i usluga, kao i podizanje gotovine u okviru odobrenog kreditnog limita koji nam je banka odobrila.Trošenjem odobrenog kreditnog limita na kartici u stvari pozajmljujemo novac od banke i naravno na ovako pozajmljen novac banci plaćamo kamatu.
Otplata kreditne kartice vrši se na rate po modelu na 6, 12 ili 24 rata ili otplatom minimalnog procenta od potrošenog iznosa, najčešće 5 odsto.
Kao i za sve kreditne proizvode, i za kreditne kartice postoji datum dospeća, odnosno datum do kojeg se mora izvršiti uplata rate ili minimalnog procenta.
Viza, Master, Dina i Amerikan ekspers
Banke u Srbiji izdaju Viza, Master, Dina i Amerikan ekspres kreditne kartice. Iako je Dina nacionalna platna kartica, korišćenje Vize, Master i Amerikan ekspres kartica u potpunosti zadovoljava plaćanja i podizanje gotovine bilo gde u svetu.
Izdavanje kreditne kartice vrši se uz obaveznu proveru kreditne sposobnosti klijenta, proverom podataka u izveštaju Kreditnog biroa, u kome su navedena sva naša kreditna zaduženja, iznosi ukupnog zadužnja, iznosi mesečnog zaduženja, i najbitnije redovnost u plaćanju obaveza.
Kartica sa određenim kreditnim limitom se odobrava uz kamatu, koja u zavisnosti od banke može biti prikazana na mesečnom ili godišnjem nivou.
Na ovaj podatak svi nekako bez izuzetaka, obraćamo najmanje pažnje, jer koliko god bila visoka kamata koju plaćamo banci, ona nam vredi svakog dinara (ili evra)upravo zato što nam omogućuje lak pristup novcu.
Naravno i za kartice plaćamo određene naknade, najčešće u vidu godišnje članarine, a sve ređe u vidu plaćanja i naknade za izdavanje. Kako za debitne kartice banke izdaju i dodatne kartice, isto je moguće i za kreditne kartice.
Sve ovo se reguliše Ugovorom o izdavanju kreditne kartice, u kojem su navedene sve stavke, počev od uslova izdavanja, preko uslova korišćenja, pa sve do raskida Ugovora.
Najčešće Ugovor pre potpisivanja retko pročitamo, bitno nam je samo da što pre preuzmemo karticu i koverat sa PIN kodom i aktiviramo karticu kako bismo mogli da trošimo pozajmljeni novac.
Isto tako ono što svi zaboravljamo je da pitamo kolike su naknade i provizije za plaćanje i podizanje gotovine, pa vrlo često budemo iznenađeni kada na mesečnom izvodu vidimo i stavku obračunate provizije na podizanje novca.
Iako kreditnom karticom možemo podizati i gotovinu sa bankomata ili šaltera banaka, ovaj iznos je ograničen najčešće iznosom (negde i procentom) koji je manji od polovine ukupno odobrenog limita.
I upravo je ovo najskuplja stavka kod kreditnih kartica.
Jer, podizanje gotovine na šalteru ili bankomatu banke koja nam je izdala karticu plaćamo u proseku 3 odsto od iznosa podignute gotovine, a ukoliko ovo uradimo na šalteru ili bankomatu neke druge banke ovaj iznos može biti i skuplji.
I naravno, sve banke u tarifniku imaju odredbu koja kaže da bez obzira na procenat naknade postoji minimalni iznos u dinarima ili evrima za obračun naknade.
aaaaaaaaaaaaaa