Voćarstvo je kroz istoriju igralo važnu ulogu, a danas se ponovo vraća i zauzima mesto koje zaslužuje. Pojedine voćne kulture, kao borovnica i orah su trenutno najisplativije za uzgoj, a kod nekih voćnih vrsta postoje problemi koji mogu da se reše savremenom tehnologijom i udruživanjem
– U Srbiji postoji veliko interesovanje za podizanje zasada voća. Kod nekih voćnih vrsta gde nismo očekivali da će biti interesovanje pre 3-4 godine, a to je borovnica, ovo je dokaz da, kada se uvedu savremene tehnologije koje su praćene fertirigacijom, dobar sortiment, znači da se može uspeti – rekao je dr Zoran Keserović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu.
Prema njegovim rečima, sve je više interesovanja za ovu voćnu vrstu, koja je perspektivna u Srbiji. On se nada da će proizvođači borovnice shvatiti da treba da se udruže, da imaju svoje hladnjače gde će čuvati robu dok se ne proda.
Prema njegovim rečima, veliko je interesovanje i za podizanjem zasada oraha. Kako sam kaže, orah je deficitaran u Evropi, a kod nas još uvek nije dovoljno urađeno na savremenoj tehnologiji proizvodnje oraha, to jest, na inteziviranju proizvodnje, na gustoj sadnji 7 x 5m, odnosno, 8 x 4m, i uvođenju sorti koje imaju lateralnu rodnost, kao što je Čendler, Pedro Ferned i ostale sorte.
– Čak i naša sorta Rasna je jako dobra – istakao je profesor Keserović.
Takođe, veliko je interesovanje za podizanje zasada kajsije i jagode.
Međutim, kod nekih voćnih kultura postoje evidentni problemi.
– Tamo gde nismo nismo uradili dovoljno, gde postoji, zapravo, jaz između proizvođača i prerađivača – to je kod proizvodnje maline i kod proizvodnje višnje. Da nateramo male proizvođače i višnje i maline, da oni imaju svoje hladnjače i svoje prerađivačke kapacitete – ukazao nam je naš sagovornik.
Što se tiče šljive, profesor ističe da je veliki problem bio sa cenom šljive, da je bila izuzetno niska u centralnoj Srbiji, i to ne samo za šljivu već i za višnju.
– Ja sam rekao proizvođaču u centralnoj Srbiji, da bi bili konkurentni moraju povećati proizvodnju po jedinici površine i moraju smanjiti troškove proizvodnje. Ni jedan veći zasada u Vojvodini nije bez savremenih tresača za mehanizovanu berbu, čak postoje i kombajni, a oni dole pojedinačno ne mogu to uraditi, nego se moraju udružiti i nabaviti savremene tresače, koji smanjuju troškove proizvodnje – zaključio je profesor Keserović.
Ostavi komentar