Kako uštedeti za stare dane?

Broj penzionera u odnosu na broj radnika u mnogim zemljama već decenijama raste i situacija će postajati sve gora - sve manje radnika će morati izdržavati sve veći broj penzionera

Kod sve većeg broja mladih ljudi počinje se razvijati svest da ako se sami ne pobrinu za sebe, mala je verovatnoća da će im penzioni sistem omogućiti dostojanstven život u starim danima.

Postoji nekoliko načina da se spreči ili barem odloži potpuni kolaps penzionih sistema, a nijedan scenario nije dobar za prosečne građane. Država može povećati iznos novca koji radnici uplaćuju za penziono, ali taj procenat u mnogim drugim zemlajma je i dalje visok i dalje podizanje bi dovelo do još manje konkurentnosti privreda.

U svetu postoje tri osnovna modela čuvanja imovine za stare dane, a u regionu primaran je način štednje u banci. No to je ujedno jedan od najgorih načina čuvanja bogatstva za stare dane pošto je gotovo svake godine inflacija veća od kamate na štednju. Drugim rečima - čisti gubitak novca. Tu je i rizik hiperinflacije gde valuti u kojoj držite novac vrednost rapidno padne.

Druga opcija je kupovina nekretnine, ali ovde ne smemo mešati nekretninu za stanovanje i nekretninu kao investiciju koja će nam donositi novac. Znači da bi se nekretnina isplatila treba je iznajmljivati i održavati, a moramo uzeti u obzir da kada (ne ako) bude došao porez na nekretnine, cena će im značajnije pasti.

No, možemo zaključiti da je ova investicija znatno bolja od štednje, ali uz jednu dosta veliku manu - nelikvidnost. Ako vam treba svega 10.000 evra, morate prodati stan i taj proces može potrajati i do nekoliko godina.

Treća i sve češća opcija kod nas je ulaganje u investicijsko zlato kome cena, uzmemo li u obzir statistiku u zadnjih 20 godina, raste u proseku 7,5 odsto godišnje i pobeđuje inflaciju. Prednosti investicijskog zlata su brojne: brzo ga možete pretvoriti u novac, odlično čuva vrednost, investicija je koja se nalazi u rukama investitora, pruža veliku tajnost i ono najbolje, oslobođena je od PDV-a i poreza na kapitalnu dobit. Nemci već godinama veliki deo svoje imovine pretvaraju u investicijsko zlato.

Razlog tome je što je kod njih već dugi niz godina ulaganje u zlato rasterećeno poreza i nameta, a gledajući zadnjih nekoliko finansijskih kriza na kojima su nemački ulagači izgubili veliku količinu novca ulažući u akcije, zlato je postalo prepoznato kao vrlo kvalitetna dugoročna investicija. Investicijsko zlato se ne sme upoređivati sa zlatnim nakitom pošto je nakit daleko skuplji i kada se prodaje, otkupne cene su nekada i do 50 odsto ispod one po kojoj ste nakit kupili. Dok je kod investicijskog zlata to u proseku svega tri odsto.

Praktično da ste pre 20 godina kupili investicijskog zlata u vrednosti 1.000 evra, danas bi to isto zlato vredelo 4.500 evra. Investicijsko zlato u svetu se kupuje u specijalizovanim prodavnicama.