Nižu mesečnu ratu za stambeni kredit danas je moguće dobiti i u okviru postojeće banke, a ne samo refinansiranjem pozajmice u drugoj banci
Sa ne tako mnogo truda, kamatu je u svojoj banci moguće spustiti za jedan procentni poen. Praktično, na primeru kredita od 50.000 evra sa rokom otplate od 25 godina, kamatom od 4,7 odsto i mesečnom ratom od 285 evra, reč je o manjoj mesečnoj rati za 30 evra.
Uslov za smanjenje kamate na 3,7 odsto je povoljnija ponuda iz druge banke. Reč je, praktično, o potvrdi na kojoj će pisati da je druga banka spremna refinansirati kredit po značajno povoljnijoj stopi od one koju imate.
"I to je sve. Ukoliko banka proceni vašu čvrstu volju da odete u drugu banku i istovremeneo interes da vas zadrži kao klijenta pristaće na manju kamatu. Tako nešto bilo je moguće i pre dve-tri godine, a danas je sve češća praksa u bankama, samo treba biti malo uporan. Ja sam iskoristio priliku kada je moja banka intenzivno reklamirala stambeni kredit sa nižim kamatama. Bilo je dovoljno da uzmem povoljniju ponudu iz druge banke i da je odnesem svom bankaru", kaže Milan iz Beograda.
Dušan Uzelac, ekonomista i osnivač portala Kamatica napominje da "postoje banke koje imaju zakucane uslove i gde nema svrhe pokušavati".
"To su uglavnom one najveće, ali puno manjih igrača je spremno za dogovor i imaju razne stimulacije kojima ubeđuju klijente da dođu baš kod njih. A, najbolji alat da zatražite refinansiranje u svojoj banci je upravo da donesete povoljniju ponudu iz konkurentske. Ono što je sigurno jeste da će banka svakako odreagovati na želju klijenta da pređe kod konkurencije”, objašnjava nam Uzelac.
Kako kaže , glavno pravilo je da banke na svakog klijenta gledaju drugačije i da je uvek reč o individualnoj proceni.
"Ponuda, bonitet, iznos, dužina trajanja, sve je vrlo prilagođeno pojedinačnim potrebama, i u tom smislu postoji prostor da bankarski krediti budu jeftiniji. Na kraju je, ipak, sve stvar pregovora i sposobnosti klijenata da se izbore za povoljnije uslove, jer su banke kao i bilo koje drugo tržište", kaže Uzelac.
Većina banaka nezvanično tvrdi da je uvek spremna na dogovor sa klijentom, posebno kada su u pitanju dugogodišnji korisnici i oni koji svoje obaveze izmiruju na vreme. Kako ocenjuju, došlo je vreme kada su klijenti sve svesniji mogućnosti da prođu jeftinije i kada se sve manje ustežu da od bankara traže nižu cenu.
Krediti stanovništvu u Srbiji na kraju septembra ove godine iznosili su 1.023 biliona dinara, od čega je najviše bilo gotovinskih – 466,9 milijardi dinara, kao i stambenih i pozajmica za adaptaciju – 406,3 milijarde dinara. Potrošačkih kredita je bilo 14,7 milijardi dinara, a poljoprivrednih 67,8 milijardi dinara.
Efektivna kamata na stambene kredite danas se kreće u rasponu od 2,7 do 5,99 odsto.
Ostavi komentar