Za razliku od Rusije gde je nedavno donet zakon o "kreditnoj pauzi" u otplati stambenih kredita, u našoj zemlji ne postoji propis koji tačno uređuje šta se dešava kada neko dođe u situaciju da ne može da otplaćuje stambeni kredit
Ipak, banke i za takve situacije imaju rešenja i pružaju određene olakšice građanima.
Većina banaka u Srbiji odobrava određenu vrstu "kreditne pauze" kod stambenih kredita, pošto oni imaju i najduži period otplata. Ovakva pauza odobrava se uglavnom u slučaju otkaza ili smrtnog slučaja u porodici, a banke u tom slučaju predlažu i eventualni produžetak roka otplate, kako bi rata bila nešto manja.
Takođe, stambeni krediti su najčešće osigurani, tako da banka ima dodatno obezbeđenje ako korisnik dođe u situaciju da ne može redovno da otplaćuje rate.
Kako kažu u Narodnoj banci Srbije, iako ne postoji zakonsko rešenje, banke su dužne da obezbede određene olakšice u situacijama kada korisnik ne može redovno da otplaćuje kredit. Objašnjavaju da ako u toku trajanja ugovornog odnosa nastupe okolnosti koje korisnika dovode u teško imovinsko stanje, odnosno nešto na šta on ne može uticati - banka tada na njegov zahtev, može da proglasi zastoj u otplati (moratorijum) za određeni period.
U tom periodu, kako kažu, banka ne obračunava zateznu kamatu na dospelo, a neizmireno potraživanje. Kriterijume za proglašenje zastoja u otplati banka može propisati svojim unutrašnjim aktima.
"Banka je, između ostalog, dužna da u okviru kreditnog procesa, utvrdi kriterijume i principe za restrukturiranje postojećih pozajmica, kao i da proceni da li je restrukturiranje kredita prema pojedinačnom dužniku održivo i ekonomski opravdano za banku i dužnika, kao i da utvrdi plan i da redovno prati njegovo sprovođenje i efekte", ističu iz NBS.
Iz Udruženja banaka objašnjavaju da banke za svakog konkretnog klijenta, u zavisnosti od njegove finansijske situacije, opredeljuje set mera koji najviše odgovaraju njegovim potrebama kako bi se omogućilo restrukturiranje koje će biti održivo na dugi rok.
Recimo, u Unikredit banci u teškim slučajevima - otkaza, bolesti, smrtnog slučaja, odobravaju jednu vrstu pauze u otplati, koja u proseku traje šest meseci. Tada korisnik uglavnom mora da plaća kamatu, ali bude oslobođen plaćanja glavnice. Takođe, klijentima u tim situacijama uglavnom predlažu da produže rok otplate, ukoliko je to moguće, kako bi smanjili ratu.
Neke banke, kao što su Inteza i Rajfajzen, odobravaju keš kredite čija je jedna od glavnih odlika upravo da omogućavaju odlaganje mesečne rate. Na primer, tokom kalendarske godine imate mogućnost da jednom odložite plaćanje mesečne rate kroz ovaj kredit.
U Komercijalnoj banci postoji opcija grejs perioda, kod stambenog kredita, do 12 meseci. Tokom te pauze korisnik kredita plaća samo kamatu, dok glavnica miruje, ili uopšte ne plaća rate, ali se nakon isteka pauze pripisuje kamata obračunata i tokom ovog perioda.
Rusko zakonsko rešenje
U Rusiji je stupio na snagu Zakon o kreditnoj pauzi, koji građanima sa stambenim kreditima omogućava da na maksimalno šest meseci budu pošteđeni otplate kredita ako su zapali u probleme zbog kojih ne mogu da isplaćuju rate.
Pauza se u tim slučajevima odobrava na zahtev dužnika u teškoj životnoj situaciji, kako što su gubitak lica koje materijalno izdržava osobu koja vraća kredit, zatim privremene ili invalidnosti prvog ili drugog stepena, te smanjenja porodičnog dohotka za više od 30 odsto.
Da bi kreditna pauza bila odobrena, mesečna kreditna rata mora biti veća od polovine dužnikovog prosečnog mesečnog dohotka.
Ostavi komentar