Da li ste makar jednom u životu platili zateznu kamatu na neki neplaćeni račun za struju, infostan, mobilni telefon, fiskni telefon ili možda kablovsku televiziju? Da li ste nekad u životu napravili dugovanje u banci po tekućem računu, kartici ili pak kreditu i na kraju platili i zatezne kamate?
Do skoro, većina onih koji su godinama plaćali zatezne kamate su mogli samo da se pomire sa sudbinom da plaćaju enormno visoke iznose i nadaju da će nekad izmiriti dugovanja.
Nedavno, tačnije 12. jula ove godine, nakon inicijative podnešene Ustavnom sudu o oceni ustavnosti obračuna zakonske zatezne kamate, Ustavni sud je doneo odluku kojom se utvrđuje da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ”, broj 9/01), u delu koji glasi: „primenom konformne metode”, nije u saglasnosti sa Ustavom!
U prevodu - ovo znači da obračun zakonske zatezne kamate više ne sme da se vrši po konformnoj metodi koja je do tad korišćena, već po proporcionalnoj metodi.
Ova činjenica je obradovala mnoge jer nije bilo malo građana kojima je zatezna kamata višestruko pojela iznos glavnog duga i stavila ih u još nepovoljniji dužnički odnos.
Međutim, slabo se u javnosti pričalo o tome šta dalje treba raditi u tako nepravednom dužničkom odnosu i šta sa svim onim kamatama koje smo do sada platili upravo po toj neustavnoj metodi obračuna.
Činom proglašenja neustavnim tog člana Zakona o visini zatezne kamate koji je stupio na snagu 02.03.2001. godine (inicijative za proglašenje neustavnosti prethodno važećih zakona Ustavni sud je odbacio), proizilazi da su sve zatezne kamate koje su obračunate i naplaćene na taj način počev od tog datuma - neustavne.
Na odluku Ustavnog suda se u ovom slučaju nastavlja Zakon o obligacionim odnosima, konkretnije odeljak Zakona pod imenom Sticanje bez osnova, gde je članom 210. regulisano opšte pravilo.
Opšte pravilo propisuje da obaveza vraćanja, odnosno naknade vrednosti nastaje i kad se nešto primi s obzirom na osnov koji se nije ostvario ili koji je kasnije otpao (pravni posao ili zakon).
Ovo bi dakle bilo rešenje objašnjeno u jednoj rečenici koje ili svi kriju ili su ga zaboravili.
Ukoliko ste bili ili ste još uvek u dužničkom odnosu u kome vam ide obračun zakonske zatezne kamate, pitanje je šta činiti.
Za sve one koji su još uvek u dužničkom odnosu, savet naših pravnika je da zatražite veštačenje sudskog veštaka kojim će se utvrditi tačan iznos duga na određen dan, uzimajući u obzir Odluku Ustavnog suda. Ova suma bi trebalo da bude (u zavisnosti od visine osnovnog duga i datuma nastajanja osnovnog duga) značajno manja od trenutne.
Treba reći i da je prema nepisanom pravilu pravosudnog sistema "bolje biti tužen, nego tužiti", između ostalog zbog svih taksi koje tužilac plaća, honorara advokata, troškova spora i naravno sporosti administracije.
Za sve one koji su svoj dug isplatili u skladu sa neustavnom odredbom zakona, trenutno jedino rešenje je upravo rešavanje na sudu.
Kako kažu naši pravnici, naša zakonska regulativa ne predviđa mogućnost da se u toku postupka pozovete na presude koje su donete u sporovima sa sličnim ili istim osnovom (osim, kada su u pitanju sudski sporovi vezani za prava potrošača prema novom Zakonu). Prepušteni ste, dakle, sposobnosti onoga koji vas zastupa, proceni sudije i nadamo se, više nikome.
Čvrsto se vežite za Zakon o obligacionim odnosima i pristupite pokretanju parnice. Sam Zakon o obligacionim odnosima podrazumeva vođenje parnice pod pretpostavkom da ste oštećeni, a u ovakvim slučajevima dokazi da ste oštećeni su i više nego očigledni.
Ipak, pre svega toga proverite, imate li dovoljno finansijskih sredstava, živaca i vremena i da li vam se to uopšte isplati.
Dakle, rešenje uvek i za sve postoji, nekad jeste dobro prikriveno, ali na kraju uvek ispliva.
Koliko god da se nadamo i uzdamo u savesnost onih kojima plaćamo njihove usluge, kao što su Elektrodistribucija, Infostan, banke i ostali čije usluge redovno kupujemo, korekcije kamate na računima smo videli samo za one kamate koje su obračunate od 27. jula ove godine.
Ipak, u skladu sa Odlukom Ustavnog suda, sada se mogu veštačiti dugovanja nastala posle 02.03. 2001, odnosno osporiti zatezne kamate nastale posle ovog datuma.
I još jedno, ova Odluka ustavnog suda važi za sve u ovoj zemlji, pa i za poslovne banke. Ukoliko u Opštim uslovima poslovanja nisu promenili metod obračuna zatezne kamate, bilo bi dobro da to što pre učine.
Postovanje,
Molim vas za objasnjenje da li se povracaj kamate odnosi samo na EDB,INFO...ili moze i za sudski spor koji je okoncan.
Dobila sam kamatu na 240.000d za dug od 81.000d za rok od 5,6g neznam tacno,spor je vodjen sa Gradom Beograd,tuzena sam jer je 2x podignut novac u tom iznosu,ja i posebno moj bivsi suprug koji inace nije imao pravo a iskoristio i nije hteo da vrati a obecao da ce vratiti.Meni je dosla obustava na penziju sa tolikom kamatom.
Zahvaljujem,pozdrav
Poštovani,
Kad ste napisali u svom tekstu sledeće: "Na odluku Ustavnog suda se u ovom slučaju nastavlja Zakon o obligacionim odnosima, konkretnije odeljak Zakona pod imenom Sticanje bez osnova, gde je članom 210. regulisano opšte pravilo.", niste bili u pravu, jer se na ovu situaciju isključivo može primeniti odredba člana 61, stav 2. Zakona o ustavnom sudu koja propisuje sledeće rokove:
"Predlog za izmenu konačnog ili pravnosnažnog pojedinačnog akta, donetog na osnovu zakona ili drugog opšteg akta, za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, može se podneti u roku od šest meseci od dana objavljivanja odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije”, ako od dostavljanja pojedinačnog akta do podnošenja predloga za pokretanje postupka nije proteklo više od dve godine."
Drugim rečima, na osnovu ovog člana svako kome je dugovanje obračunato konfomnnom kamatom bi mogao podneti navedeni predlog i tražiti da mu se iznos duga obračuna prostom metodom, ali samo u gore navedenom roku iz člana 61. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.
Veliki pozdrav,
Lana