Ilon Mask, jedan od najbogatijih ljudi na svetu, jednom prilikom je otkrio kako razotkriva da li ga neko laže na razgovoru za posao, a tu njegovu metodu je potvrdila i nauka
“Pričajte mi o najtežim problemima na kojima ste radili i kako ste ih rešili”, zadatak je koji Mask postavi pred kandidate na razgovorima za posao.
Za to ima i dobro objašnjenje.“Ljudi koji su zaista rešili taj problem znaju tačno kako su ga rešili. Oni mogu da opišu i one najmanje detalje”, rekao je Mask na World Government Summitu 2017. godine.
Njegova metoda naslanja se na ideju da nekome ko iznosi lažnu tvrdnju nedostaje sposobnost da to uverljivo potkrepi. Zbog toga želi da ih čuje kako korak po korak govore o tome kako su radili na rešavanju nekog problema.
Istraživanje potvrdilo Maskovu metodu
Studija objavljena u magazinu Journal of Applied Research in Memory and Cognition prošle godine otkrila je nekoliko pristupa uočavanja lažljivaca, i to upravo tehnikom razgovora za posao koja podupire efikasnost onoga što Ilon Mask radi već godinama, piše CNBC.
Jedna od takvih tehnika, nazvana asimetrično upravljanje informacijama, osmišljena je kako bi ispitaniku pružila sredstva da istražitelju dokaže svoju nevinost ili krivicu pomoću detaljnih informacija.
“Mali detalji su žila kucavica forenzičkih istraga i istražiteljima mogu da pruže ključne informacije za proveru, kao i svedoke koje mogu da ispitaju”, kažu autori studije.
Oni su naglasili i da bi ispitivači trebalo da ispitanicima daju jasna uputstva da, “ako daju detaljnije izjave o događaju o kom ih pitaju, tada će istražitelji lakše moći da otkriju da li govore istinu ili lažu”.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Studija je pokazala da osobe koje govore istinu “obično žele da pokažu svoju nevinost tako što pružaju detaljnije informacije kao odgovor”.
“Suprotno tome, lažovi žele da prikriju svoju krivicu. To znači da je verovatnije da će strateški uskratiti informacije kao odgovor na ovu metodu. Oni pretpostavljaju da će pružanje više informacija olakšati istražitelju da otkrije njihove laži, pa umesto toga pružaju manje informacija”, zaključuju autori studije.
Vrlo jednostavno a u stvari logično i genijalno. Kod kriminalaca, gde je granica u detaljima gde krivac mora da stane da ne bi odao sebe. Kod istrživačkog intelektualnog rada, svako ko je učestvovao u pronalaženju i rešavanju problema, ima interes da to do detalja i opiše. Svaka čast Ilon ...