Sa više od šest miliona izdatih platnih kartica Srbija nimalo ne zaostaje za svetskim trendovima. Tokom boravka u inostranstvu u letnjim mesecima uvek je prisutna dilema da li na odmor sa sobom nositi gotovinu ili neku od platnih kartica.
Prva i osnovna stvar koju treba znati je da li je vaša platna kartica upotrebljiva u inostranstvu ili samo u zemlji. Najčešće se kartice iz „dinakard” programa koriste samo u našoj zemlji, a sve ostale iz „viza”, „master”, „maestro”, „dajners” i „amerikan ekspres” programa mogu se koristiti i u zemlji i u inostranstvu.
Naravno, ukoliko je kartica predviđena i za korišćenje u drugoj državi, treba proveriti da li je kod banke potrebno posebno aktivirati korišćenje kartice u inostranstvu.
Funkcionisanje svake platne kartice je ograničeno dnevnim i mesečnim limitom kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Dakle, da ne bi bilo iznenađenja, treba proveriti koliki je limit na kartici za korišćenje u inostranstvu i ukoliko vam je potreban veći, blagovremeno podnesite zahtev banci za odobrenje veće sume novca.
Izbor kartice i troškovi
Ukoliko još nemate karticu koju biste mogli da koristite kad ste u inostranstvu, najbolja odluka je ona koja najmanje košta.
U prevodu, iz kompletne ponude kartica (i debitnih i kreditnih i čardž) koje se mogu koristiti u inostranstvu izaberite onu uz koju ćete platiti najmanje naknade za plaćanje usluga na terminalima, podizanje gotovine na bankomatima, kao i naknade za obračunsku valutu.
Naravno, treba se raspitati i za debitne kartice koje su vezane direktno za devizni račun i kod kojih jednostavnim deponovanjem deviza pre puta, izbegavate konverziju valuta pri korišćenju kartice. Iako ovu informaciju lako previdimo, ona je ipak dostupna u svim ekspoziturama banaka, kao i na sajtovima banaka u tarifniku.
Sve banke naplaćuju naknadu za podizanje gotovine na bankomatima u inostranstvu od jedan do tri odsto, kao i naknadu za plaćanje usluga na POS terminalima u iznosu od jedan odsto. U ovu računicu se uključuje i činjenica da većina banaka ima propisan i minimalni novčani iznos naknade u odnosu na procenat, tako da u slučaju da je procenat manji od propisanog novčanog iznosa, banka će naplatiti onaj veći iznos, konkretno minimalni novčani iznos.
Ako se pitate koja kartica treba da ima primat u korišćenju u inostranstvu, odgovor bi uvek bio debitna. Ako se nađete u prilici da morate da podignete novac sa bankomata, recimo u Turskoj, banka će vam naplatiti manju proviziju. Pri tom, osim konverzije valute kada se vratite kući neće vas sačekati i drugi trošak, poput kamate koja se obračunava na kreditnoj kartici i za podizanje gotovine.
Kod pojedinih banaka koje posluju u okviru međunarodne grupacije, za podizanje gotovine debitnom karticom na bankomatima te banke u inostranstvu neće vam biti naplaćena provizija. Dakle, za podizanje gotovine najpogodnije su debitne kartice, dok plaćati možete i kreditnom karticom.
Kako koristiti kartice u inostranstvu
Pri korišćenju bankomata ili plaćanju usluga prvo proverite da li trgovac ili bankomat primaju tip kartice koji nameravate da koristite. To se u većini slučajeva može utvrditi prema vidno istaknutim nalepnicama, ali će ponekad, kad su trgovci u pitanju, biti neophodan i lični kontakt.
Prilikom podizanja gotovine ili plaćanja debitnim karticama, na bankomatu ili POS terminalu izaberite vrstu računa uz koji je vezana vaša kartica. Biće navedeni, na primer: current account (tekući račun), debit ili cash account. Ako plaćate ili podižete novac kreditnom karticom, izaberite vrstu računa credit account.
U slučaju da vam trgovac (ili bankomat) ponudi konverziju valuta na licu mesta, savetujemo da to odbijete. Kursevi za ovakvu konverziju veoma su nepovoljni. Recimo, ako karticom vezanom za dinarski račun plaćate u nekoj od zemalja članica EU i trgovac vam ponudi da račun iskaže u dinarima, odbijte ponudu. Konverziju će vam uraditi banka pod neuporedivo povoljnijim uslovima od onih koje biste dobili od trgovca.
Pre odlaska na odmor radi adekvatnog raspolaganja potrebnom količinom novca proverite stanja na računima vezanim za vaše kartice. Naravno u to stanje uračunajte i slipove koji eventualno treba da stignu na naplatu za vreme trajanja vašeg odmora. Uključite SMS servis o obavljenim transakcijama, što je dodatna kontrola pri korišćenju kartice.
Za upotrebu kartice u inostranstvu uvek je neophodno sa sobom imati i lični dokument, u ovom slučaju pasoš.
Saveti za sigurno korišćenje kartica
Korišćenje kartica u inostranstvu zahteva oprez. Iznos na slipu obavezno proverite pre potpisivanja računa.
Prilikom plaćanja računa u kafićima i restoranima obavezno zahtevajte da se plaćanje obavi pred vama. U slučaju odbijene transakcije, obavezno tražite potvrdu (slip) i čuvajte je radi kontrole eventualno neosnovanog zaduživanja računa.
Iako o ovakvim stvarima niko ne razmišlja kada ide na odmor, jedna od najbitnijih informacija koje morate imati jeste o tome kako postupiti u slučaju gubitka ili krađe kartice.
Obavezno kod sebe morate imati broj telefona na koji se može prijaviti nestanak ili krađa kartice. Ovaj broj se nalazi na poleđini kartice i poželjno je imati ga u telefonskom imeniku.
Mogle bi naše banke da se sete i putničkih čekova a ne da me gledaju belo kad ih pitam za to kao da sam im tražio bebu jednoroga...
Putnički čekovi? Šta je to? Zar to još uvek postoji i gde se uopšte prima? Ili je ovo možda komentar napisan pre nekih 20 godina?