Svi mi smo bar jednom u životu poželeli da kupimo nešto za šta u tom trenutku nismo imali novca. Kredit je dobro rešenje, ako se pametno uzima. Većina korisnika finansijskih usluga je imala neko loše iskustvo sa bankom u kojoj su podigli kredit. Koje greške ne treba da pravimo prilikom uzimanja kredita?
1. Za šta uzimam kredit?
Nemojte nasedati na primamljive ponude, niti olako uzimati kredit da biste finansirali svoje trenutne želje. To je prva greška. Kreditom ne treba da budu finansirane vaše želje nego potrebe. Potrebe koje će vam ako pogledate dugoročku analizu svojih finansija ostvariti neku uštedu u narednom periodu. Banke imaju različite tipove kredita : auto, potrošački, keš krediti i sl. Shodno tome ne morate da tražite kredit koji je namenjen za taj proizvod, jer namenski kredit iako bi trebao da bude najpovoljniji, ne znači da je uvek tako.2. Kredit u prvoj banci
Velika greška. Nemojte da budete lenji. Kada već planirate da se zadužite onda nemojte da vas lenjost natera da platite nešto skuplje nego što ste mogli. Kada tražite najpovoljniji kredit, nećete ga naći u prvoj banci u koju uđete. Obiđite što više banaka i uporedite kamate i druge troškove po kreditu i nađite najbolju. Napravite analizu vaših finansija i uslova koje vam banke nude tako ćete lakše pronaći ponudu koja je za vas prihvatljiva.
3. Stvarna vrednost kredita
Bitno je da znate koji kredit uzimate. Ukoliko uzimate kredit u inostranoj valuti budite svesni da ćete morati da platite minimu 10% više od iznosa kredita zbog promene kursa. Period otplate, ako je period kraći rata će vam biti znatno veća ali ćete zato banci vratiti mnogo manje nego da taj kredit otplaćujete duži vremenski period. I naravno kamata. Jedna od najbitnijih stvari pomoću koje upoređujete kredite koji su vam ponuđeni. Pojedine banke imaju specijalne ponude za klijente koji rade u određenim institucijama. Možda vaša firma ima posebne uslove o saradnji sa nekom od banaka, raspitajte se, jer ovakve saradnje obično znače da su i kamate na kredite za radnike tih firmi znatno niže nego za ostale korisnike finansijskih usluga.4.Osmeh službenika
Bankarski službenici su uglavnom nasmejani. Po nekad su toliko fini da uopšte ne obraćamo pažnju na ono što nam pričaju. Lako nas nagovore na dodatne proizvode koje u tom trenutku nismo planirali da uzmemo. Tako da pored kredita po koji smo došli često dobijemo i kreditne kartice , dodatne račune na naše ime. Ne treba nasedati na to. Oni su prodavci i njima je u interesu da nam prodaju uvek nešto više, a da li je nama to potrebno? Pre nego što potpišete ugovor sa bankom i uzmete dodatne proizvode, dobro razmislite, da li će to uticati na vaše finansije i da li je to za vas isplativo.Kredit je finansijski poizvod koji sa sobom donosi i odgovornost. Nemojte uzimati više nego što vam je zaista potrebno. Što kraći period otplate možda u prvom trenutku ne zvuči pametno ali će vam se i te kako isplatiti. Vodite računa o svim stavkama iz ugovora i nemojte se libiti da pitate službenika da vam razjasni delove koji vam nisu jasni.
27.04.2006. srednji kurs EUR 86,53 RSD
02.09.2008. srednji kurs EUR 76,28 RSD
Ko je u aprilu 2006. godine uzeo kredit u EUR na malo više od 2 godine, može samo da se nasmeje na vašu konstataciju iz tačke 3 koja se odnosi na valutni rizik ("moraćete da platite minimum 10% više..."). Ispravnije bi bilo "velika je verovatnoća da ćete platiti minimum 10% više", mada i tih 10% mislim da ste preterali.
Poštovani,
Uknjižip sam kuću 2014. godine a 2019. godne ozakonio-legalizovao kuću. Kuću prodajem međutim kupcu banke neće da
odobre kredit zato što se kuća nalazi na dve parcele. Zemljište na obe parcele uknjižene su na moje ime.
Šta uraditi.
S poštovanjem,
D. Obradović