Problem organskih proizvođača u Srbiji je neobaveštenost, neinformisantost i inputi
Isproban recept za zaradu od njive do trpeze, posebno kada je reč o organskoj proizvodnji jeste udruživanje. Znaju to i u Srbiji, ali se ne radi dovoljno na tome. Na svojim plećima teret te proizvodnje osetili su mnogi proizvođači iz Srbije.
Jednaporodica u Srbiji koja se bavi ovom delatnošćuje sve samo ne klasična, seoska - ona se ponosi sa čak tri inženjera. Marija (najmlađa) je master ekonomista i uskoro inženjer, Jovan (brat) je završio strukovne studije stočarstva, otac Jovan je inženjer stočarstva a majka Gordana po zanimanju učiteljica. Zajedničkim snagama stvorili su porodičan biznis koji nameravaju da prošire u budućnosti, kako brojem članova porodice tako i novitetima u proizvodnji.
Na svojoj farmi zaokružili su sve, proizvodnju hrane, stočarstvo, mlekarstvo, žitarice voće i povrće, sve je njihovo, i organasko. Sve što proizvedu stalo je na pet hektara zemljišta. Na gotovo 70 odsto površine uzgajaju šljive, ali i višnje, jagode, jabuke, pomalo i kupine i maline. Izvoze najviše za Nemačku, a prodaju najčešće na kućnom pragu.
- Trudimo se da samim kvalitetom obrade i proizvodnje hrane utičemo i na što veću mlečnost krava. To nije ista mlečnost kao u konvencionalnoj proizvodnji, za nijansu je niža, ali radimo na kvalitetu - kaže Marija.
Farma svojim tehnološko-tehničkim karakteristikama odgovara svim potrebnim standardima, kako u oblasti higijene tako i u oblasti zdravstvene zaštite životinja. Osnovni proizvod je mleko.
- U velikoj meri se izdvajamo zato što se bavimo sertifikovanom organskom proizvodnjom i mleko dobijeno na našoj farmi je organskog porekla - priča Marija.
– Sva hrana kojom hranimo naša goveda su sa našeg imanja. Pravimo i koncentrovani i kabasti deo hrane samostalno. Verovatno smo jedini u opštini koji imaju i mašine za vakuumiranje sena – ističe.
I pored toga oko 400 litara mlekda dnevno prodaju kao obično lokalnoj mlekari jer im drugačije nije izvodljivo. Nema otkupa. Upravo to je jedan od najvećih problema sa kojima se proizvođači organske hrane suočavaju. Nemaju razgranatu prodaju.
Stručnjaci smatraju da je budućnost organskog stočarstva udruživanje malih stočarskih gazdinstava sa većim.Oni kao odgajivačka stanica mogu da budu jedan od centara okupljanja malih stočara gde se te životinje sertifikuju.
- Toplica je "bogom dan"kraj za organsku proizvodnju, ne samo za voće, već i za stočarstvo - predlažestručnjak za organsku proizvodnju Snežana Oljača.
Popularnost organske hrane je sve veća i u svetu i kod nas, zbog čega su cene više 20 do 50 odsto u odnosu na cene konvencionalne hrane. Osim toga, dodatni motiv za organsku proizvodnju jesu i subvencije države od 11.500 dinara po hektaru. Paradoks je međutim, da umesto da rastu, površine pod organskom proizvodnjom u Srbiji se smanjuju - za godinu dana za oko hiljadu hektara. Proizvođači kažu da ni znatno veća cena ne može da pokrije skupu proizvodnju i da im nedostaju radnici.
Najveći problem organskih proizvođača u Srbiji su neobaveštenost, neinformisantost i inputi. Dakle, snabdevenost tržišta preparatima koji su dozvoljeni.
- Naši seljaci su navikli da koriste instant hemiju, ili da koriste ono prvo što dobiju kao preporuku. A mi se zalažemo da se sami snabdeju i da imaju zaokruženu proizvodnju, da te preparate ne moraju da kupuju - kaže Oljačai navodi primer semena koje može biti za sopstvene njive, a ne kupovno, prskano.Ono što teši jeste činjenica da raste broj gazdinstava.
U Srbiji je 6.500 proizvođača organske hrane, a najveći broj njih rade u okviru grupnih sertifikata kao kooperanti, dok robom trguju firme nosioci takvih sertifikata.Kako reče Oljača, organska proizvodnja zapravo podrazumeva drugačiju filozofiju i proizvodnje i života.
Pitanje na koje ćemo pokušati da dobijemo odgovor je da li su rešenja eko odnosno organski parkovi?
Ostavi komentar