Nedavna anketa među posetiocima portala Kamatica pokazala je da je građanima Srbije kada je izbor banke u pitanju najvažniji kriterijum – visina kamatnih stopa na štednju. Naime, čak polovina anketiranih, odnosno svaki drugi sadašnji i potencijalni klijent, kaže da banku bira na osnovu visine kamate na štednju.
Sve ostale opcije – visina kamata na kredita, brzina, kvalitet ponude, pa čak i poverenje u samu banku – zajedno ne dobace koliko kamate na štednju kada je u pitanju mišljenje klijenata.
S obzirom da se procenjuje da u slamaricama još uvek leži nekoliko milijardi evra banke bi mogle da uvaj podatak iskoriste i privuku ne samo novac klijenata, već i klijente same.
Međutim, čini se kao da je danas štednja postala balast domaćim bankama. Kamate su sve niže i niže, prostor za plasiranje novca prikupljenog štednjom sve uži, a Narodna banka Srbije sve glasnije traži od bankara da povedu računa i ne zaleću se ponudama koje bi mogle posle skupo da ih koštaju.
I šta onda da radi prosečni srpski štediša odlučan da bar malo poveća količinu novca s kojom raspolaže a nije zainteresovan za polise osiguranja, popuste na otvaranje računa, dodatne platne kartice niti za ostale stvari kojima banke pokušavaju da privuku potencijalne štediše i, možda još bitnije, zadrže postojeće.
Savet štediši je jednostavan – treba da se bori za što povoljnije uslove!
Pregovarajte sa bankarima, recite im da ste spremni da prenesete svoju štednju i u konkurentsku banku ukoliko vam daju povoljniju ponudu.
U suštini, u kojoj god banci da se vaša štednja nalazi, za iznose do 50.000 evra sigurnost te štednje garantuje država. tako da se može reći da su, što se toga tiče, sve banke iste i zato treba iskoristiti tu konkurentnost na tržištu.
Da bi ste dobili ponudu koju želite, pregovarajte istovremeno sa više banaka. Tražite da vam daju svoju ponudu na papiru kako biste mogli još jednom da razmislite i preračunate koliko vam je to isplativo.
Sa tom ponudom slobodno možete potom otiči u drugu banku i proveriti da li su spremni da nadmaše ono što vam nudi konkurencija. Može delovati kao naporan zadatak, ali vam se može na kraju i lepo isplatiti.
Konacno jedan strucniji i trezven pristup problemu devizne stednje s kojim se suocavaju gradjani, u moru politikanstva
o kusurstednji, stednji plus i drugim podanickim vratolomijama. Aktuelna kampanja protiv devizne stednje ne moze izvu
ci milijarde iz slamarica, naprotiv, slamarice ce udebljati, a banke ce se konacno osloboditi napasti stedisa!
Zasto nasa drzava ne izda devizne obveznice i ponudi ih nasim deviznim stedisama pod nesto manje povoljnim uslovima
u odnosu na strane kupce, siguran sam da bi se mnogi gradjani odazvali i da bi se u drzavni kasu slilo preko milijardu
eura, neka se nasa drzava osloni na nase devizne stedise i nece pogresiti, naprotiv!
@JEVROSIM
Dobro receno, drzava Srbija se kod stranih kreditora zaduzuje po kamati preko 5%, a banke domacim stedisama nece da daju ni 4%.
Znaci stedise moraju da se ponasaju trzisno, a to u ovom trenutku znaci da povuku novac sa stednje u bankama, pogotovo jer je rizik stednje povecan posto je ispreznjen fond kojim drzava garantuje za stednju do 50.000 evra.
Drzava garantuje za iznose do 50 000 dinara...kakva teska zabluda i obmana naroda. Pogledajte u kakvoj drzavi zivimo, odakle bi se te pare isplatile u slucaju da se neka od jacih banaka povuce sa naseg trzista. Drzava nece otici u bankrot da bi spasila ustedjevinu gradjana. U najboljem slucaju to ce se vracati na rate narednih 50 godina, a verovatno nikad. Tako da dobro razmislite gde stedite, nije svejedno.
evo I ja sam otprilie obmanut od strane jedne banke. imao sam devizni racun, odlucim da stavim novac na stednju. odem u filaju sredinom oktobra da pitam da li se mora ugasiti devizni da bi se stavio novac na stednju . Objasne mi da ne mora, ali da ne stavljma novac na stednju tada ili tih dana, jer ce krajem meseca I pocetkom novembra biti nedelja stednje I da ce kamate verovatno biti vece nego sto su tada. Medjutim to je bila laz, sada vidim da sam prevaren kamate su jos nize. U toj banici je bila neka stednja gde npr neko ko stavi 10000 evra na 14 meseci je dobijao po njihovm primeru 426 evra taj iznos je bio u oktobru mesecu gledao sam sajt otprilke mozda polovinom meseca , a sada kada sam pogleda sajt banke u novembru da vidm da li su kamate povecanje dozivim sok, kamate ne da nisu povecane nego su drasticno smanjene. Sada u tom reprezantivnom primeru neko ko ulozi 10000 evra na 14 meseci umesto 426 evra sada moze dobiti samo 373 evra.
Podrzavam clanak, treba se boriti za vise kamatne stope, u protivnom podici novac sa stednih knjizica. Trenutno aktivno pregovaram sa nekoliko banaka i jedna je ponudila kamatu vecu za 0,4% od zvanicne ponude.
Priče za malu decu. Danas sam bio u jednoj banci i jedan stariji gospodin poučen ovakvim "forama" dodje na šalter i zatraži da mu se izradi plan štednje. NE može kaže mu službenica, plan štednje samo kada položite novac na štednju. A kolika je kamata na 12 meseci pita čovek. 3,2 % odgovara službenica. Jel možete da mi to zapišete sledi gospodin ova "uputstva". Ona uze papirić bez ikakvog memoranduma, naziva i zapisa mu 3,2. A jel možete da mi napišete koja je banka upita gospodin. NAPIŠITE sami odbrusi mu službenica. Čovek pokunjeno izadje iz banke. Tako da su ovo nažalost samo priče za naivne.
Ja sam prosle godine uspela da podignem nominalnu kamatnu stopu za 0,6 procentnih poena ucenom da cu odneti stednju u konkurentsku banku, ali danas ne. Morala sam da prihvatim ponudu te banke posto mi ostale nisu nudile drasticno vise, a cak i za jednu koja jeste kazu da ce biti kupljena od strane druge banke u skorije vreme. Pa eto rizik je presudio da ostanem u ovoj prvoj i za cak 1% manjom kamatnom stopom. Ostaje, rekla bih, da se traze alternativni nacini stednje...
Evo gledam ove komentare posle 6 meseci od Nedelje stednje.
Epilog. Banka koja mi je novembra 2012. dala 4,68% EKS mi je novembra 2013. dala 3.61% EKS i to uz napomenu da to vazi samo za stednju od 2012. ako je produzavam a ne i za nove uloge.
Bice da sve domace banke kupuju drzavne zapise jer nemaju plasman, pa lepo i drzavi i bankama. Ko ne veruje nek uporedi ovo dole sa onim sto vam daju banke za stednju:
28. 04 2014.
Emisija pedesettronedeljnih državnih zapisa u evrima (3,24%)
26.03.2014.
Aukcija dvogodišnjih državnih obveznica u evrima (4,08%)
03.03.2014.
Emisija pedesettronedeljnih državnih zapisa u evrima (3,29%)
19.02. 2014.
Емисија трогодишњих државних обвезница (4,50%)
29.01.2014.
Емисија петогодишњих државних обвезница (4,50%)
Moze li urednistvo Kamatice da da neki komentar ili tekst na ovu temu, naravno, ukoliko uopste objavite sve ovo gore napisano ;-)