Najgore bi bilo da novac koji biste inače dali za rate kredita utrošite nenamenski
U ponedeljak 10. avgusta je prošao zvanični rok do kog su građani Srbije mogli da obaveste svoju banku da ne prihvataju novi moratorijum na otplatu kredita koji je propisala NBS za avgust i septembar. Ukoliko građani ne žele moratorijum, mogu i dalje u bilo kom trenutku o tome obavestiti svoju banku putem e-maila, telefona ili lično, odlaskom u najbližu filijalu.
Osluškujići glas građana prethodnih dana stiče se utisak da se manji broj ljudi odlučio za moratorijum nego što je to bilo u prvom naletu korone tokom proleća. Međutim, ako ste među onima koji su prihvatili moratorijum, možda bi bilo dobro da razmislite o tome da od novca koji biste inače dali za ratu kredita otplatite neke druge finansijske obaveze koje imate, kartice ili dozvoljeni minus.
Imajući u vidu da bi najlošija opcija bila da novac utrošite nenamenski, najvažniji savet bi bio da otplatite skuplje zaduženje od ova dva.
Možda bi bilo najbolje da ovo objasnimo kroz jedan jednostavan primer:
Sva zaduženja su novac koji ste pozajmili i imaju svoju cenu iskazanu u procentima - kamatu. Tako recimo, za 1000 dinara koji ste uzeli u obliku stambenog kredita ćete platiti oko 30-40 dinara kamate godišnje.
Za istih 1000 dinara u obliku dozvoljenog minusa ćete platiti 5 puta više - 200 dinara. Dakle, reč je o istih 1000 dinara pozajmice, ali sa različitim namenama.
Različita cena je posledica različite procene rizika u različitim poslovima. Kod stambenog kredita vi garantujete hipotekom i osiguranjima da ćete vratiti kredit, dok kod dozvoljenog minusa ne dajete nikakve garancije osim obećanja da ćete vratiti. Zato je pozajmica sa manjim garancijama skuplja i zato ta zaduženja treba mudro koristiti i otplatiti u potpunosti kad god ste u prilici. Kao sada, ukoliko ste uzeli moratorijum, pa samim tim ste za naredni period stopirali otplatu kredita.
Kroz ovaj primer smo želeli da pokažemo koliko nas ti "manji krediti" tj. zaduženja za koja se često lakše odlučujemo nego za, na primer, stambeni ili neki drugi kredit ustvari koštaju. Zbog toga treba iskoristiti ovaj moratorijum na najbolji mogući način. Možda nije savršen ekonomski mehanizam, ali građani od njega mogu imati koristi.
Dobro je znati i da će se rate posle ovog moratorijuma uvećati za iznos kamate podeljen na ostatak duga.
Praktično, prihvaćen moratorijum je kao da ste uzeli novi mali kredit u iznosu od 2 rate koje pauzirate. Rata tog "malog kredita" će se pripojiti glavnom kreditu kada prođe moratorijum. Uvećanje o kome je reč će najverovatnije biti u rasponu od 100-5.000 dinara, u zavisnosti od visine kredita.
Ostavi komentar