Zamislite scenario - odlučili ste da svoj dom "ponovite" novom belom tehnikom i, ukoliko ste kao prosečno plaćeni srpski radnik uopšte u prilici da razmišljate o tome, verovatno ćete morati malo da se pomognete pozajmicom od banke kako biste kupili to što želite.
Uzimate, dakle, potrošački kredit ili plaćate kreditnom karticom ili čekovima, prodavcu plaćate potreban iznos i preuzimate robu. Međutim, iz nekog već razloga, tu robu u zakonom predviđenom roku vraćate prodavcu.
Da ste platili u kešu imali biste samo zadatak da se sa prodavcem dogovorite o povraćaju novca. Međutim, u vašoj jednačini nalazi se još jedna nepoznata - bankarska pozajmica.
Dakle, kada nastupe nepredviđene situacije koje vas primoraju da vratite kupljenu robu šta se dešava sa pozajmicom kojom ste tu robu, u suštini, platili? Imate li pravo da i banci vratite „robu“ kupljenu od nje?
Lepa informacija, imate.
Naime, Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga kaže da svaki korisnik ima pravo na odustanak u roku od 14 dana od dana potpisivanja Ugovora i to bez navođenja razloga za odustanak. Član 12. ovog Zakona propisuje kako je to moguće uraditi.
U roku od 14 dana od dana zaključenja ugovora možete odustati od zaključenog ugovora o kreditu, ugovora o dozvoljenom prekoračenju računa, ugovora o izdavanju i korišćenju kreditne kartice, ugovora o lizingu i finansijske pogodbe.
Kako propisuje Zakon, u obavezi ste da u navedenom roku (pre isteka roka od 14 dana) pismenim putem o svojoj nameri o odustajanju obavestite banku, davaoca lizinga, odnosno trgovca na način kojim se potvrđuje prijem ovog obaveštenja, pri čemu se datum prijema tog obaveštenja smatra datumom odustanka od ugovora.
Nakon ovoga, imate rok od najkasnije 30 dana da vratite banci glavnicu i kamatu iz osnovnog posla za vreme korišćenja ugovora.
Kada je u pitanju vraćanje predmeta lizinga, u obavezi ste da odmah po dostavljanju obaveštenja o odustajanju vratite davaocu lizinga predmet kupovine, a najkasnije u roku od 30 dana nadoknadite davaocu lizinga pretpljenu štetu ukoliko je došlo do umanjenja vrednosti predmeta i platite ugovorenu kamatu iz osnovnog posla koja se računa od dana zaključenja ugovora do dana plaćanja kamate.
Istovremeno zakon propisuje da davaoci usluga nemaju pravo na druge naknade, osim naknada koje su propisane zakonim i troškova nastalih kod nadležnih organa.
A šta se dešava u slučaju poništenja Ugovora o kupoprodaji nepokretnosti za čiju kupovinu je zaključen Ugovor o stambenom kreditu?
Korisnik može odustati od ugovora o kreditu koji je obezbeđen hipotekom, kao i ugovora čiji je predmet kupovina, odnosno finansiranje kupovine nepokretnosti, ali pod uslovom da nije počeo da koristi kredit, odnosno finansiranje. 
Ovo praktično znači da od Ugovora o stambenom kreditu možete odustati samo u sledećoj situaciji – potpisali ste i overili Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, overili založne izjave i u nadležnom organu predali dokumentaciju za upis hipoteke, potpisali Ugovor o kreditu, ali niste još uvek povukli novac iz kredita.
U ovom slučaju banka ima pravo na naknadu stvarnih troškova koje je imala povodom zaključenja ugovora o kreditu. Sa ovim troškovima korisnik mora biti upoznat pre zaključenja ugovora o kreditu.
Ostavi komentar