ZLATNA ŠTEDNJA: Jednostavan i pouzdan način da sačuvate svoju ušteđevinu

Ugledni svetski stručnjaci za globalne finansije, ekonomski analitičari i savetnici , listom upozoravaju da je kolaps međunarodnog monetarnog sistema neizbežan, a da će najveće žrtve biti obični građani širom sveta. Kako ste se vi obezbedili za nadolazeći globalni monetarni megacunami?

Tržišta kapitala su kompleksni sistemi, dobijanje jasnije slike na inače već zamagljena finansijska dešavanja u svetu u kojem živimo može da pomogne običnom čoveku da bolje sagleda rizike i moguće posledice koje nam donose opasne globalne monetarne igre.

Na osnovu kojih tržišnih pokazatelja osmisliti najbolju strategiju i doneti odluku o najboljem smeru zaštite i očuvanja vrednosti svoje teško stečene ušteđevine? Evo samo nekoliko znakova upozorenja o putanji kojom se kreće ekonomija danas. Oni nas upućuju na oprez kako ne bismo dozvolili da nam ušteđevina “ispari”.

INFLACIJA: Nevidljivi razarač ušteđevina, kapitala i privrednog rasta

Inflacija uglavnom kreće neprimetno i napravi uporište pre nego što je iko prepozna. Tek kasnije se shvati da su upravo oni koji su vodili proinflacijsku ekonomsku politiku prigrabili bogatstvo, a običan čovek ostao sa devalviranim ušteđevinama, penzijama i životnim osiguranjima. Inflacja, iako još uvek kontrolisana od strane Federalnih rezervi (Fed) i Evropske centralne banke (ECB) kreće se oko 3% na godišnjem nivou što je i cilj proinflacijske ekonomske politike koju oni vode.

Prostom računicom dolazimo do zaključka da dugoročno gledano na primer za 10 godina običan čovek izgubi 30% svoje ušteđevine ako je čuva u papirnoj valuti poput dolara ili evra, i to bilo da ih čuva kao “slobodna sredstva”na računu ili u slamarci. Ako ušteđevinu oroči gubitak će biti oko 25% što ne mora da znači jer ako dođe do uvođenja sve izvesnije negativne kamatne stope i povećanja troškova “održavanja” računa gubitak može biti veći od 30% Ako običan građanin svoju ušteđevinu drži na polisama životnog osiguranja ili u investicionim jedinicama privatnih penzionih fondova, za dobit i prinos ne postoji garancija. Ako bude prinosa po investicionoj jedinci ili dobiti po polisi životnog osiguranja to će biti nedovoljno da samo ublaži bolni gubitak ušteđevine od 30% na desetogodišnjem nivou.

Međutim, postoji jedna mnogo veća pretnja koja se pojavila u novije vreme, tačnije od 2008. godine. Federalne rezerve su odštampale 200.000 milijardi dolara a Evropska centralna banka 150.000 milijardi evra bez pokrića u zlatu. “Upumpavanje“ ovakvog novca u finansijski krvotok je pokrenuo drugi talas ekonomske krize čiji će efekti izazvati neviđene posledice. Rezultat je da sada imamo eksponencijalni rast štampanja dolara i evra bez pokrića a to je model koj vodi ka hiperinflaciji i svome krahu. Može da podrazumeva nemire, povratak zlata ili haos, ili sve troje. Kolaps dolara, evra i međunarodnog monetarnog sistema potpuno je predvidiv. Vrtlog koji nam predstoji preživeće samo one nacije i pojedinci koji se danas obezbede – upozoravaju ugledni svetski ekonomski stručnjaci.

ZLATO: Povratak čuvara vrednosti

Zbog novonastalih okolnosti i sve većih rizika centralne banke država širom sveta danas se snabdevaju zlatom i to brzinom koja do sada nije zabeležena. Jagma za zlatom, na koju najbolje ukazuju programi pribavljanja zlata centralnih banaka Kine i Rusije, manifestuje se i u urgentnosti kojom centralne banke pokušavaju da vrate svoje zlato iz stranih trezora u sefove sopstvenih država. Ugledajući se na aktivnosti centralnih banaka zlato danas pribavljaju i kompanije, investitori, srednja i mala preduzeća. Oni na taj način obezbeđuju sebi dugoročnu likvidnost i zaštitu kapitala. Njihova strategija opstanka je držanje fizičkog zlata u svojim imovinskim portfeljima. Svi naporno rade i investiraju i stiču novac ali bogatstvo čuvaju u zlatu. To je bezgrešna strategija koja deluje četiri hiljade godina. Šta čini „mali“ čovek sa početka teksta za koga je pripremljen jezivi scenario u kome će štednja u formi bankarskih depozita, polisa osiguranja, investicionih jedinica penzionih fondova, jednom rečju ušteđevina svake vrste izražene u papirima, u ogromnoj meri jednostavno biti zbrisana i to isključivo zbog hiperinflacije koja će nastati zbog devalvacije dolara i evra u odnosu na zlato? Talas koji se kreće u smeru pribavljanja imovine i fizičkog zlata primetan je i sve veći. To pokazuje da su štediše svesne opasnosti koja preti njihovim ušteđevinama. Danas još uvek ima vremena da se mnogi nađu među onima koji su se obezbedili od nadolazećeg globalnog finansijskog kolapsa.

Danas je informacija o novcu vrednija od samoga novca – pretvorite je u zlato!

Ponovo živimo u vreme nasilnih kriza. Političke krize, ekološke katastrofe, ekonomske krize i više od svega razarajuće dejstvo inflacije – imaju direktan uticaj na naš svakodnevni život, a poboljšanja nema. Danas je od životne važnosti osigurati vlastitu budućnost i budućnost svoje porodice. Finansijska sigurnost u budućnosti obezbeđuje se danas samo istininskim vrednostima. Ulaganje u “papirne” vrednosti očigledno je daleko od sigurnosti. Papiri u bilo kojoj formi samo su papiri koji nemaju unutrašnju vrednost već su samo obećanje vrednosti. U ovakvoj situaciji vam je potreban ili izvrstan konsultant ili odličan proizvod – ili u idealnom slučaju oboje.

Zato smo na sajtu ZLATNA ŠTEDNJA kreirali i objedinili oba segmenta za sve koji uviđaju da je aktivno upravljanje ličnim finansijama neizbežan korak u preuzimanju kontrole nad njima, a sačuvati teško stečenu ušteđevinu – prioritet. Možemo vas sveobuhvatno savetovati i biti siguran partner na putu vaše finansijske sigurnosti. Naše stručno znanje, kontakti, iskustvo i pouzdanost vodiće vas optimalnim finansijskim rešenjima prilagođenim vašim individualnim ciljevima. Pomoćićemo vam da izgradite ličnu zlatnu rezervu na jednostavan, brz i pouzdan način, koja vas sa sigurnošću štiti od inflacije i garantuje finansijsku nezavisnost bez obzira na lokalne i globalne ekonomske prilike.

Ako vas zanimaju odgovori na važna pitanja današnjice: Kako spoljašnji dug “jede” vrednost novca? Zašto je novac bez pokrića? Zašto centralne banke država širom sveta užurbano kupuju zlato a do juče su radile suprotno? Zašto je finansijski krah, veći od svih do sada, neizbežan? Zašto će najveće žrtve biti obični građani širom sveta? Kako već sada zaštititi sebe i svoju porodicu? Šta će pored zlata i srebra imati vrednost? I još o mnogim životno važnim pitanjima – stojimo vam na raspolaganju da u direktnom kontaktu razgovaramo i pronađemo rešenja.