Zatvorena je osma regionalna konferencija BIZIT „Bitka za korisnike“, koja se i ove godine održava u hibridnom formatu – u Klubu poslanika za određeni broj učesnika, kao i online za sve koji su zainteresovani
dr Zorica Tomić
Redovna profesorka Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Zorica Tomić je održala predavanje pod nazivom “Srce i glava u komunikaciji”. U svakodnevnom govoru kao i u okviru određenih teorijskih orijentacija, ljudska komunikacija se razume kao prevashodno racionalni proces. Međutim, složenost ljudske komunikacije vidi se upravo u činjenici da osim glave (razum) u komunikaciji učestvuje i srce (emocije, doživljaji, percepcije itd). Korisnik je emocionalno koliko i racionalno biće i naša komunikacija sa njim treba da bude koncipirana holistički, polazeći od teze o celovitosti ljudskog bića.
“Koncept holističke komunikacije polazi od teze o celovitosti ljudskog bića, a samim tim i o kompleksnosti naših odgovora u procesu razmene sa drugima. Cilj interpersonalne komunikacije je uspostaviti koherenciju između osećanja i mišljenja, između doživljaja i iskaza. Čudi li vas stoga što poslovni uspeh sve manje zavisi od prostog kvaliteta robe ili usluge, a sve više od naše emocionalne i socijalne inteligencija kojima formiramo stav i uticaj na tržištu.”
Učesnici Fintech i e-commerce panela konstatovali su da je novi Zakon o platnim uslugama definisao neke velike stvari i omogućio nove platne servise. Iznesen je i podatak da od 24 banke koje su u Srbiji, 21 je na RS domenu a ostale su na COM domenu. Moderator panela je bio Kristijan Lazić, IT ekspert, a učesnici panela su bili: Milan Radulović, suosnivač i CTO, Kameleon Solutions, Srđan Zec, rukovodilac IT sektora, Udruženje Banaka Srbije, Aleksandar Bogdanović, Chief Commercial Officer, Mobi Banka, Nikola Mehandžić, direktor poslovnog razvoja za tržišta Jugoistočne Evrope u kompaniji Payoneer, kao i Predrag Milićević, rukovodilac Sektora marketinga i komunikacija, RNIDS.
direktor poslovnog razvoja za tržišta Jugoistočne Evrope u kompaniji Payoneer, kao i Predrag Milićević, rukovodilac Sektora marketinga i komunikacija, RNIDS.
Rad od kuće je postao svakodnevica. Upravo tom temom se bavi ovaj panel, organizovan u saradnji sa Fondacijom za otvoreno društvo, čiji je domaćin bio Nebojša Prijić. Učesnici su bili prof. dr Dragica Pavlović Babić, profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Ivan Milošević, partner Advokatske kancelarije JPM Janković Popović Mitić, Tijana Koprivica, direktor, održivi razvoj, Delta holding, Sonja Ćetković, Employment and HR websites Director, Infostud, i Jasna Janković, Predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika.
Na samom početku je Nebojša Prijić predstavio rezultate ankete koju je sproveo PC Press, a koja je poslužila kao uvodna osnova za dalji tok diskusije. Reč je o anketi za zaposlene i učenike koja je sprovedena neposredno uoči BIZIT-a kako bi informacije bile aktuelne i sveže. Ona je pokazala da je zaposlenima, uoči smanjivanja rizika od zaraze, bilo važno i što rad od kuće omogućava fleksibilniju organizaciju vremena, što se ne gubi vreme na odlazak i povratak sa posla, da su manji sitni troškovi, ali se i ne gubi vreme na sitne, neproduktivne razgovore.
Preko polovine organizacije ne planira povratak na staro ili će promeniti model poslovanja u hibridni, a skoro 60% zaposlenih bi želelo da radi hibridno i po prestanku pandemije, umesto samo iz kancelarije. Panel je zaključio da tamo gde postoji volja i želja ljudi mogu da se snađu i da umeju da organizuju kompaniju u skladu sa potrebama i željama zaposlenih, iako niko nije siguran u kom će se to pravcu dalje odvijati. Dosta toga zavisi i od vakcinacije, ali i individualnih stavova, budući da vakcinacija formalno nije obavezna i da poslodavci nemaju pravo da uskrate zaposlenima rad. Situacija koja je sve zatekla je veliki test za privredu i poslodavce i sasvim sigurno će se navike menjati u narednom periodu.
Digitalizacija učenja i poslovanja je nešto što je počelo i pre pandemije i nužno smo se zaputili u tom pravcu – iako je korona možda donela preveliki pritisak i prebrzo nas naterala da menjamo navike, potpuno je jasno da su promene radnih navika neminovnost, kako za zaposlene, tako i za učenike.
Ostavi komentar