Kupce niko ne štiti, ne samo u Srbiji, već i one iz komšiluka. Ne stišava se bura posle informacije da je u našem regionu povučeno mleko hrvatskih proizvođača sa opasnim, kancerogenim materijama. Još više plaši činjenica da ne postoji sistem koji bi garantovao kvalitet hrane na našoj trpezi.
Kontrole su, zbog nedostataka novca u budžetu proređene, a analiza uvoznih proizvoda oslanja se samo na znanje i iskustvo inspektora.
| Značajne količine hrane iz inostranstva stižu „sivim“ kanalima. U domaćoj industriji mesa, prema nezvaničnim informacijama, koriste se najviše uvozne sirovine. Iako na pakovanjima mesnih prerađevina piše „proizvedeno u Srbiji“, gotovo 90 odsto sirovina stiže iz inostranstva. Za domaće kupce velika je nepoznanica kvalitet ribljih konzervi, fileti nekih riba, koje kod nas u prodaju stižu iz svih krajeva sveta, ali često i sa veoma zagađenih područja. Nedovoljna kontrola proizvoda iz uvoza je evidentan problem, tvrde i stručnjaci. Garancija nije ni visoka cena. |
Međutim, kontaminirano mleko nije jedini proizvod, koga se potrošači u Srbiji, sa razlogom plaše. Naime, u ponedeljak je u javnost dospela informacija i da su ribe iz Dunava zaražene nepoznatim parazitom, opasnim po zdravlje.
A još jedan razlog za strepnju kupaca je i vest od pre nekoliko meseci da je dobar deo prošlogodišnjeg roda kukuruza, koji se, inače koristi za prehranu stoke i živine, kontaminiran. I mada nas uverevaju da su kontrole redovne, a namirnice zdravstveno ispravne, kvalitet je u najmanju ruku sumnjiv.
Ta strepnja se pojačava nakon izjava potrošačkih organizacija da kod nas više do dve godine nisu rađene uporedne analize namirnica. Potrošači posebno strepe od uvoznih, osetljivih namirnica, poput mesa i mesnih prerađevina.
Ostavi komentar