U kupovinu namirnica najčešće idu građani Srbije, a najređe Slovenije. Najsličnije potrošačke navike imaju Srbi i Makedonci i one se dosta razlikuju od onih kod Hrvata i Slovenaca.
Ovo je pokazalo veliko istraživanje o kupovnim navikama u zemljama bivše Jugoslavije, koje je Institut za istraživanja tržišta i medija "Medijana Adrija" sproveo u Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji i Makedoniji.
Volimo nove proizvodeNešto je ipak zajedničko potrošačima u sve četiri zemlje. Cena je najbitniji faktor za odabir objekta u kojem će kupovati Srbima, Slovencima, Hrvatima i Makedoncima.Ono u čemu smo takođe slični svi osim Slovenaca, jeste to što potrošači u Srbiji, Hrvatskoj i Makedoniji vole da eksperimentišu i često kupuju nove proizvode, dok u Sloveniji to znatno manje čine. |
Tako trgovine najčešće posećuju ljudi u Srbiji - tri četvrtine ide u radnju dva puta nedeljno, a veliki broj ide u nabavku i svakodnevno. Slovenci, s druge strane, najređe kupuju, jedna četvrtina njih samo jednom nedeljno.
Ali, dok Srbi, na primer, kupuju namirnice za kraći vremenski period, Slovenci i Hrvati pazare za duži period. Oni, takođe, više posećuju velike prodajne objekte, dok su kod nas popularne lokalne prodavnice.
- Gledajući nedeljnu potrošnju za kupovinu hrane, Slovenci su na prvom mestu, slede ih Hrvati, a znatno manje troše Srbi i Makedonci - navodi Radojković.
Kako biramo hranu
Za razliku od potrošača u Sloveniji, Hrvatskoj i Makedoniji, 30,7 odsto građana Srbije starosti od 15 do 74 godina ima poseban dan kada odlazi u kupovinu, a za najveći procenat, njih 20 odsto, to je nedelja. Tim danom, posle nas, najviše kupuju Makedonci, a tek onda Hrvati i Slovenci.
- Slovenački potrošači ističu se po tome što ne kupuju određenim danima. Na taj način pazari tek od 20 do 30 odsto njihove populacije. Ali, zato je prosečna kilometraža koju građani Slovenije pređu da bi obavili kupovinu šest kilometara, dok je kod nas prosek tek 1,97.
| Ljudi koji kupuju namirnice za svakodnevne potrebe - imaju više od 55 godina - srednje obrazovanje i niže - domaćice, penzioneri, nezaposleni Ljudi koji kupuju namirnice za duži period - imaju od 25 do 54 godine - žive u gradskoj sredini - završena višu škola ili fakultet |
Samim tim, jasno je zašto najveći procenat Slovenaca i Hrvata u kupovinu odlazi automobilom, a Srbi i Makedonci pešice. Čak 61,7 odsto Makedonaca i 52,3 odsto Srba u kupovinu ide peške.
Slovenci su najdisciplinovaniji u čitanju deklaracije na proizvodima. Tako njih 38 odsto pročita deklaraciju na prehrambenom proizvodu, dok tu naviku ima tek 20 odsto Makedonaca. Srbi i Hrvati su negde između.
Ostavi komentar