Niko ne zna koliko se kineske robe prodaje u Srbiji, gruba procena je da je čak 60 odsto onoga što vidite na rafovima i vešalicama proizvedeno u Kini. Za pojedine radnje i proizvode sasvim je jasno da su kineski, ali ima i onih koje kupujemo pod imenom nekih drugih robnih marki i brendova.
Da li se radi o odeći, obući, igračkama, tehnici, potpuno je svejedno jer je sasvim sigurno da, ako baš ceo komad nije proizveden u Kini, bar neki njegov deo jeste.
| Tržišta preplavljena robom poreklom iz Kine nisu samo problem Srbije već i evropskih zemalja, ali i celog sveta. Primera radi, prošle godine se podigla prašina oko američkog olimpijskog tima koji jeste bio obučen u “američkom stilu”, u odeću koju je dizajnirao Ralf Loren, ali se ispostavilo da su svi ti komadi napravljeni u Kini. Zanimljiv je i primer tradicionalnog engleskog brenda Burberry koji je javnost i ljubitelje mode u Britaniji šokirao odlukom da pogon preseli u Aziju. |
Koliko je njihova roba prisutna i na našem, ali i na tržištu celog sveta, govori podatak da je više od 50 odsto svetske proizvodnje smešten u delu Indokine. Čak i velike, zapadne kompanije proizvode tamo.
Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije, kaže da su problem Srbije nedovoljno konkurentni proizvodi, koji se zbog toga i uvoze. Takođe, objašnjava, kineski sistem trgovine je drugačiji od svih: fabrike drže veliki “bosovi”, a radnici ne rade za platu već su plaćeni po učinku, odnosno procentu.
Osim sa kineskom, domaće tržište puno je robe i iz ostalih zemalja bliskog i dalekog istoka, kaže Goran Papović iz Nacionalna organizacija potrošača Srbije. On kaže i da prave procene koliko i kakve robe ovde ima ne postoje jer, pored legalnih kanala trgovine, ima i onih nelegalnih.
- Ovde imate i veliki broj proizvoda koje kupujete pod imenom neke određene robne marke, koja potiče iz recimo neke zemlje EU, a zapravo je ta roba proizvedena i Kini ili nekoj od tih, istočnih zemalja - objašnjava Papović.
Ostavi komentar