Ako se pre neki dan Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata i narodni poslanik, požalila kako sa poslaničkom platom jedva sastavlja kraj sa krajem i uspeva da od zarade živi samo do polovine meseca, šta je tek ostalo običnim građanima Srbije?
U kakvoj su situaciji najbolje pokazuje podatak da ni u jednom mestu u Srbiji, sem u dve beogradske opštine, prosečna plata nije dovoljna za troškove potrošačke korpe.
Naime, dok prema poslednjim objavljenim podacima Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine, prosečna potrošačka korpa vredi 58.006,96 dinara, podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da prosečna zarada u Srbiji iznosi 42.122 dinara.
| Čekovi su se vratili na velika vrata, jer su u plaćanju na odloženo kupci našli način da nadomeste razliku između plate i korpe. Najveći trgovinski lanci dodatno su produžili rokove za plaćanje čekovima na odloženo i to na više od 200 dana. U toku 2009. godine izdato je nešto manje od 7.990.000 čekova, u toku 2010. godine taj broj se popeo na više od 8.750.000, a protekle godine je trend rasta nastavljen, pa su banke izdale više od 8.967.000 čekova. |
Iako se za Beograđane veruje da žive iznad proseka, ni njihova prosečna plata nije dovoljna za životnu statistiku pod nazivom potrošačka korpa.
Jer, zarada u glavnom gradu jeste nedostižna za mnoge u centralnoj i južnoj Srbiji, ali iznosi nešto više od 50.000 dinara i nije dovoljna za pokriće korpe.
A šta tek da kažu žitelji mesta koji, u proseku, ne zarađuju ni 30.000 dinara – Titel, Arilje, Ljig, Krupanj, Ćićevac, Batočina, Topola, Petrovac na Mlavi, Knjaževac, Lebane...
U potrošačkim organizacijama, međutim, podsećaju da je statistika jedno, a realan život nešto sasvim drugo i da je situacija još alarmantnija.
– Sa tih 50.000 dinara koliko predviđa zvanična statistika, mesec može da pregura neko ko živi sam i to veoma teško ukoliko je podstanar. Realna potrošačka korpa za tročlano domaćinstvo vredi više od 100.000 dinara – navodi Vera Vida, predsednica Centra potrošača Srbije.
Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača, dodaje da građani Slovenije za hranu i piće izdvajaju između 20 i 25 odsto zarade, dok su i stanovnici Hrvatske bliski tom procentu. A kod nas gotovo polovinu prosečne plate. To zapravo znači da sve što se zaradi potroši se samo na hranu.
kupis lastis od 30cm na svaki cm zakacis po hiljadarku pa rastezati dok ne pukne! Katastrofa, neko nema ni 30 hiljadarki mesecno!