Mnoštvo proizvoda koji mogu da se kupe na našem tržištu ne mogu da se uporede s proizvodima iste robne marke koje smo kupili u inostranstvu, pa je očigledno da su kriterijumi po kojima se roba pravi za zapadno tržište sasvim drugačija nego za istočno.
Roba stiže uglavnom iz Rumunije, Bugarske, Mađarske, Poljske, gde velike svetske kompanije imaju razvijenu proizvodnju namenjenu za stanovništvo ovog dela Evrope.
| Uvozne čokolade koje se prodaju u Srbiji imaju manje kakaoa nego čokolade iste marke koje se prodaju u zapadnoj Evropi. Poznati začini napravljeni za srpsko tržište sadrže više soli, a manje povrća, deterdžent iste marke lošije pere u Srbiji, nego u EU, kremovi imaju manje mleka i lešnika, a u poznatim markama gaziranih pića umesto šećera se stavljaju jeftine zamene. |
Međutim, ovi proizvodi se na isti način reklamiraju kod nas kao i u zemljama u kojima su znatno kvalitetniji.
Ekonomisti objašnjavaju da je potpuno legitimno i ekonomski opravdano da isti proizvođač za različita tržišta kreira različit kvalitet sve dok su na deklaraciji proizvoda navedeni svi sastojci u tačnim merama i dok se kvalitet uklapa u ne previše zahtevne srpske pravilnike.
- Problem je u tome što građani misle da kupuju visokokvalitetan proizvod poznate firme, pa su za taj kvalitet spremni da daju i više novca. Ako dobiju proizvod osrednjeg kvaliteta, to je čista obmana kupca, jer iz deklaracije oni mogu da vide šta se sve nalazi u proizvodu, ali ne i da li je to bolje ili lošije nego u ostatku Evrope. Činjenica je da danas ni visoka cena više ne garantuje kvalitet. Naša država ne samo da ne pomaže udruženjima potrošača da rade uporedna testiranja istih marki kod nas i u razvijenijim zemljama, nego ih i onemogućava u tome - objašnjava Petar Bogosavljević iz Pokreta potrošača.
Jedno od poslednjih ovakvih istraživanja, koje je pre dve godine sprovela Nacionalna organizacija potrošača Srbije, pokazalo je da su kozmetika i prehrambeni proizvodi poznatih brendova zaista lošijeg kvaliteta na našem tržištu nego u inostranstvu.
- Tada smo dokazali da su kreme za lice lošije, da čokolade imaju manje kakaoa, a začini više soli nego povrća. Potrošači se pored ovoga žale i na kućnu hemiju, ali udruženja nemaju dovoljno novca da ispitaju njen kvalitet - kaže Goran Papović iz NOPS-a.
Ipak, građani se najviše žale na kvalitet šampona, tečnih sapuna i deterdženata.
vise tekstova na ovu temu