U besparici i besposlici teško živimo, čini nam se da jedva sastavljamo "kraj sa krajem“, ali - ipak i štedimo. Kako i od čega - ekonomisti kažu da odgovor na ovo pitanje zaslužuje Nobelovu nagradu.
Ali bankari su jasni - građani Srbije u bankama čuvaju osam milijardi evra, tačnije 7,9 milijardi evra u devizama i još 17,9 milijardi dinara u domaćoj valuti! Ovaj podatak upoređen sa prošlim oktobrom ukazuje i da - štednja blago raste! A kako - nejasno je i većini građana.
| Prosečno četiri odsto prihoda domaćinstva u Srbiji čine štedni ulozi, vraćene pozajmice, razne naknade od imovine, osiguranja... Po porodici to je oko 2.013 dinara. Najmanje se iz ovih izvora dobija u Beogradu - 1.191, a najviše u južnoj i istočnoj Srbiji - 2.774 dinara. Štednja, naime, ovoliko „doliva“ u porodične novčanike, a statistika kaže da najviše „kaiš stežu“ žitelji sa jugoistoka naše zemlje. Oko tri odsto srpskih porodica preživljava zahvaljujući pomoći rođaka sa sela, a 1,1 odsto njih od dotacija iz inostranstva. |
Zato i ne čudi što, u strukturi štednje, preovlađuju iznosi do 500 evra, kojih je na oko 80 odsto štednih računa. Zajedno sa nešto većim depozitima, do 3.000 evra, ovakvi ulozi čine više od 90 odsto ukupne štednje u srpskim bankama.
Prva nedelja novembra već tradicionalno se obeležava kao „nedelja štednje“, a banke su već uveliko krenule u aktivniju promociju kamata koje plaćaju na uloge. Iako bankari i sada očekuju nešto veći priliv deviza na štedne račune, moguće je da ih stvarnost demantuje.
- Društvo u kojem dve trećine radno sposobnog stanovništva zarađuje ispod republičkog proseka oko 250 evra mesečno ne može svakako da govori o štednji - kaže Dragovan Milićević, ekonomista.
On navodi da "prosek plate od 40.000 dinara i troškovi života prosečnog domaćinstva koji realno iznose oko 130.000 dinara ne mogu ostavljati prostora ni za kakvu štednju".
Milićević naglašava da se, nažalost, današnji građani bore za golu egzistenciju i da je prosek štednje od 500 evra takođe neverovatan i prosto nedostižan za sadašnje uslove. To je, imajući u vidu troškove života, više od realnosti. Imućniji stanovnici svoje pare drže na daljim destinacijama, a samo delić svog kapitala drže u ovdašnjim bankama.
Ostavi komentar