Tekstil i obuća koje kupujemo u radnjama uglavnom nisu prošli nikakvu kontrolu zdravstvene ispravnosti. U Srbiji, naime, ne postoje ni pravilnici, ali ni aparati koji su u stanju da identifikuju hemijski sastav odeće.
Iako u ovdašnjim kućama i inspekcijama tvrde da kontrolišu deklaracije koje im dostavljaju uvoznici i proizvođači, one su, uglavnom, nejasne i nepotpune.
| U udruženjima potrošača objašnjavaju da proizvođači poštuju zakon, ali da zato na deklaracijama smanjuju font do nečitljivosti. Nijedan proizvođač ne navodi vrednosti transmasnih kiselina, dok se mnogi trude da privuku kupce natpisima “posno”, “bez veštačkih boja i aroma”, “bez trans masti”. Ista stvar je i sa uvoznicima. |
To bi, dakle, značilo da nije sporna samo zdravstvena ispravnost kineske robe koja se prodaje bez ikakvih deklaracija na svakoj uličnoj tezgi, pijaci i buvljaku, i koja u Srbiju dolazi sumnjivim kanalima.
Jedina garancija kvaliteta, kako domaće odeće i obuće, tako i one markirane iz uvoza, jeste reč proizvođača i njegova reputacija. Doduše, u Ministarstvu zdravlja kažu da iz prometa odstranjuju robu za koju utvrde da je štetna po zdravlje.
- Od svih neispravnih pošiljaka, najviše je bilo dečjih igračaka, sredstava za održavanje lične higijene, metalnog, keramičkog i porcelanskog posuđa i pribora. Najčešći osnov za zabranu uvoza tokom 2012. godine bili su mikrobiološka i hemijska neispravnost pošiljaka - kaže Zoran Nikolić, sanitarni inspektor Ministarstva zdravlja.
Ostavi komentar