Uprkos tome što su dugovanja građana Srbije bankama, koja u proseku iznose 786 evra, višestruko manja nego što je to slučaj u Hrvatskoj ili Sloveniji, a u poređenju sa EU čak i deset puta, breme dugova i te kako se oseća.
Pritisnuti neizvesnošću oko očuvanja radnog mesta, niskim primanjima i smanjenim životnim standardom, građani sve više imaju problema da na vreme vraćaju rate.
I tako imamo apsurdnu situaciju - iako nisu prezaduženi ne mogu na vreme da vraćaju obaveze i dolaze u stanje “dužničkog ropstva”.
| Za razliku od kredita koji se vezuju za evro, oni u domaćoj valuti su još skuplji. Mogućnost da se podigne stambeni kredit u dinarima postoji, ali je kamatna stopa preko 15 odsto, rokovi otplate su mali, tako da je svega nekoliko građana uzelo ovu vrstu zajma. Na pojeftinjenje dinarskih kredita imaće uticaja tek kada budemo više štedeli u domaćoj valuti. Trenutno su u bankama oročene 8,2 milijarde evra štednje, od čega je svega dva odsto dinarska. |
Najveću zaduženost, kada se posmatra prosek imali smo 2011. godine. Zaduženost građana već nekoliko godina stagnira na nivou od oko 800 evra, ali je neuporedivo niža u poređenju i sa zemljama u okruženju.
U Hrvatskoj ona iznosi 4.000 evra, za hiljadu više je u Sloveniji, dok je prosek u Evropskoj uniji između 12.000 i 13.000 evra, sem izuzetka Kipra gde je 31.000 evra.
S jedne strane smo među najmanje zaduženima, a s druge plaćamo visoku cenu kredita.
To je slučaj ne samo za dozvoljeni minus, već i za kreditne kartice, keš i potrošačke zajmove. Najizraženiji je kod dozvoljenog minusa koji je četiri puta skuplji nego u Evropskoj uniji.
I to će tako biti sve dok imamo inflaciju među najvišim u Evropi, visoko učešće nenaplativih kredita, ali i ne baš pohvalni kreditni rejting.
Ostavi komentar