Današnji kupci teško da će u radnji naići na proizvod koji ima “okruglu” cenu, jer je u ponudi mahom roba koja košta “koju paru više”! Tako, na primer, kilogram svinjske plećke iznosi 389,99 dinara, a pšenično brašno 44,99 dinara.
Stručnjaci kažu da su za to podjednako krivi i trgovci i kupci, prvi što namerno takvim cenama mame kupce, a drugi što nonšalantno ostavljaju pri gotovo svakoj kupovini dinar ili dva na kasi.
| Najmanji apoen u Srbiji je kovanica od jednog dinara. U Narodnoj banci Srbije podsećaju na to da je zakonom propisano da se prilikom plaćanja robe i usluga kešom zaokružuje od 1 pare do 50 para na 0 para, a od 51 do 99 para – na 1 dinar. Konkretno, ako kešom plaćate račun od 96,49 dinara, naplatiće vam se 96 dinara, a ako račun iznosi 96,51 dinara, biće vam naplaćeno 97 dinara. |
- Kada na nekom artiklu piše da košta 129 dinara i vi ga platite 130, ne verujem da će bilo ko od prodavaca da vas juri da vam vrati jedan dinar. Isto tako, malo je ljudi koji će zbog tog jednog dinara da naprave problem prodavcu – navodi Papović.
On ističe da se građanima koji plaćaju karticama račune skida tačan iznos, dok se onima koji plaćaju u kešu račun zaokružuje. - Trgovci sigurno imaju izvesnu zaradu od toga što ne vraćaju uredno kusur, ali ta zarada nije enormna – tvrdi Papović.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da, kada je reč o kusuru, građani imaju potpuno nonšalantan odnos i najčešće i ne okrenu glavu zbog nekoliko dinara.
- U Engleskoj mi se dogodilo da je radnik sa kase trčao za mnom da bi mi vratio mizernu sitninu. To samo pokazuje da oni novac cene, dok u Srbiji retko ko insistira na kusuru. Tako da kusur, ovde, praktično skupljaju deca i stari. Iz ugla svakog potrošača, kusur nikada nije veliki, ali iz ugla trgovca može biti značajan – procenjuje profesor Savić.
Ostavi komentar