Poslednje nestašice ulja i šećera ponovo su u prvi plan izbacile problem nedovoljne konkurencije u Srbiji. Ne toliko trgovinske, koliko proizvođačke konkurencije, a glavno pitanje koje se sada postavlja je – da li nam karteli diktiraju cenu hrane?
Sagovornici Politike imaju različito mišljenje o tome, mada su svi saglasni da već godinama ceh nedovoljno razvijenog tržišta plaća krajnji potrošač, kao i da je srpsko tržište po mnogo čemu specifično.
| U vodećim potrošačkim organizacijama, međutim, očekuju upravo od države da se ozbiljnije pozabavi kartelima u Srbiji. – Mi imamo neuređene odnose na tržištu. I trgovinske i proizvođačke monopole sa kojima država nikako da se obračuna. Treba maksimalno aktivirati antimonopolska tela. Da izriču što više kazne onima koji ugrožavaju konkurenciju. Ako bi kazne bile drakonske, to bi dalo efekta, a i koristi bi naravno imali krajnji kupci – ističe Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS). |
– Da nema blokada ulasku na naše tržište, odnosno visokih carina i da je uvoz slobodan, ne bi u 2012. godini imali apsurdnu pojavu da ne možemo da kupimo ulje ili šećer, a sada kako se najavljuje možda ni mleko – objasnio je Stevanović.
Prema njegovim rečima, recept za borbu protiv kartela je jednostavan. Nema potrebe da država pokušava da se bori protiv njih.
– Vlada tu, zapravo, treba manje da radi. Odnosno, samo da otvori granice, što bi nateralo i domaće proizvođače da se nose sa oštrijom konkurencijom i novim trendovima i da budu bolji i efikasniji.
- Ovako smo sami sebe blokirali i naravno da sada imamo kartele. Ponavljam, ne treba nama Komisija za zaštitu konkurencije da se bori sa kartelima, niti vlada to treba da radi. Jednostavno otvorimo granice i tada će proizvođači iz drugih zemalja, odnosno njihovi proizvodi, uticati na to da karteli u Srbiji nestanu – zaključuje Stevanović.
Slično misle i drugi ekonomisti. Kako je slikovito pre neku godinu na skupu o monopolima rekla Danica Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta, mi sada živimo u jednoj kafani punoj dima i osnovni lek je da se otvore prozori, odnosno da pustimo slobodnu trgovinu, nakon čega bi polovina monopola nestala.
Milionske kazne
U izveštaju Komisije za zaštitu konkurencije, koja je u Srbiji antimonopolsko telo, navodi se da su u toku 2011. godine vođeni postupci za povredu konkurencije, poput osam postupaka za restriktivne sporazume, četiri za zloupotrebe dominantnog položaja i sedam za određivanje mera zaštite konkurencije, ali nisu svi postupci završeni.
Najpoznatiji slučajevi bili su kazne za „Imlek” i „Subotičku mlekaru” zbog zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu, kao i za „Ideu” i „Grand kafu” zbog kako su naveli u Komisiji, sklapanja restriktivnih sporazuma odnosno „dogovaranja tajnog rabata od dva odsto koji ostalim kupcima nije bio dostupan”.
Tada je određeno da „Imlek” i „Subotička mlekara” plate kaznu od 1,92 odsto ukupnog prihoda u 2006. godini, što je bilo oko tri miliona evra. To je Upravni sud potvrdio, ali je potom Vrhovni kasacioni poništio. Što se tiče „Idee” i „Grand kafe” ove dve firme su kažnjene sa gotovo 680 miliona dinara.
Ostavi komentar