Koliko Srbi žive na kredit? Poprilično. Zvanični bankarski podaci pokazuju da je trenutno aktivno bezmalo milion i po kredita! Od tog broja građani otplaćuju tačno 1,3 miliona kredita. Dodatno, aktivno je preko milion kreditnih kartica, 6,5 miliona tekućih računa što je potencijal za isto toliko dozvoljenih minusa, 9.000 lizing ugovora.
Kakvi smo dužnici? Građani kasne s otplatom čak 133.370 kredita. I ko najviše kasni? Upravo oni koji su uzeli keš kredite. Takvih je bezmalo 80.000 od oko 800.000 takvih kredita.
| Veroljub Dugalić, sekretar Udruženja banaka ocenjuje da se kod nas zaduženost neće smanjivati, već da će samo rasti. – Iskustvo pokazuje da je, što je viši nivo standarda, zaduženost veća. Ko ima veći standard zajam lakše otplaćuje, lakše taj teret podnosi. Ceo svet živi na kredit. Nije kod nas problem kredit i zaduženost, već niska primanja od 360 evra mesečno. S takvim primanjima i beskamatni zajam ne može da se vraća – kaže Dugalić. |
Da moramo da živimo narodski rečeno na veresiju pokazuju i podaci iz naše surove ekonomske stvarnosti. Prosečna zarada ne dobacuje ni do 400 evra mesečno, a čak 40 odsto porodičnih primanja ide na hranu. Otuda su razumljive i ocene da se 70 odsto svih pozajmica koristi za puko preživljavanje.
Uz poznatu ocenu da su Srbi dobri dužnici i da gledaju da izmire svoje obaveze i da nemaju taj kamen oko vrata, Goran Muftić, direktor Solventpointa firme za naplatu potraživanja, bez oklevanja kaže da naša nacija definitivno živi na kredit.
– Kriza je uzela danak i docnja je sve veća. Pa pogledajte samo koliko je velika ponuda banaka kredita za refinansiranje dugova. U slučaju fizičkih lica najviše ih „podsećamo” da su prekoračili limite po dozvoljenom minusu i kreditnim karticama. Banke više ne mogu da nam prodaju potraživanja prema fizičkim licima, ali mogu prema pravnim što značajno menja naše poslovanje – kaže Muftić.
Zvanični bankarski podaci pokazuju da su se naši građani kod banaka uzajmili čak 587 milijardi dinara ili 5,5 milijardi evra što nameće pitanje da li smo prezaduženi. Mereno ekonomskim aršinima čini se da nismo. Zaduženost u Srbiji neprekidno raste i dostigla je 800 evra po stanovniku. Na našu sreću, po ovoj ličnoj zaduženosti smo na dnu evropske lestvice, kao i one u regionu.
Hrvati, na primer, imaju prosečnu zaradu veću 70-80 odsto, ali su zato zaduženi 4.000 evra po stanovniku ili pet puta više. U Sloveniji zaduženost je 3.500 evra, u BiH slična našoj, u Makedoniji 580 evra, a u Grčkoj 8.000 evra po stanovniku.
Ostavi komentar